¹"A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.

¹А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

²Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.

²А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

³Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.

³Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

⁴Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.

⁴Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

⁵Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.

⁵Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

⁶Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.

⁶Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

⁷Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.

⁷По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

⁸Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.

⁸Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

⁹Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!

⁹И њима сам сада песма, и постах им прича.

¹⁰Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.

¹⁰Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

¹¹I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.

¹¹Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

¹²S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.

¹²С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

¹³Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,

¹³Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

¹⁴prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

¹⁴Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

¹⁵Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.

¹⁵Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

¹⁶Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.

¹⁶И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

¹⁷Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.

¹⁷Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

¹⁸Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.

¹⁸Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

¹⁹U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.

¹⁹Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

²⁰K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.

²⁰Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

²¹Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.

²¹Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

²²U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.

²²Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

²³Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.

²³Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

²⁴Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?

²⁴Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

²⁵Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?

²⁵Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

²⁶Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.

²⁶Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

²⁷Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.

²⁷Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

²⁸Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.

²⁸Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

²⁹Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.

²⁹Брат постах змајевима и друг совама.

³⁰Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.

³⁰Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

³¹Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.

³¹Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.