¹Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.

¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

²A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

³TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

⁴Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁵Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁶Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁷Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁸neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁹Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

¹⁰neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹¹Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹²užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹³Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹⁴što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁵Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁶Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁷Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁸TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁹Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

²⁰a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²¹Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²²nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²³Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²⁴Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁵Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁶Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁷moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁸Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁹Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

³⁰ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³¹Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³²Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³³Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³⁴jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁵O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁶i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁷Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti."

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁸Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁹ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

⁴⁰[40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.