1Ona tri čovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim.
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom;
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili.
3И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5Ali kad vidje da ona tri čovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reče: "Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7Mišljah u sebi: 'Govorit će starost, mnoge godine pokazat će mudrost.'
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim čini čovjeka.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što ćete kazati.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko riječ opovrgne.
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13Nemojte reći: 'Na mudrost smo naišli! Bog će ga pobit jer čovjek ne može.'
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neću vašim riječima.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15Poraženi, otpovrgnut ne mogu, riječi zapeše u grlu njihovu.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16Čekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni riječ više da kažu!
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17Na meni je da progovorim sada, znanje ću svoje i ja izložiti.
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18Riječi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova će se raspući mješina.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20Da mi odlane, govorit ću stoga, otvorit ću usne i odvratit' vama.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21Nijednoj strani priklonit se neću niti laskat ja namjeravam kome.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.