1Čuj dakle, Jobe, što ću ti kazati, prikloni uho mojim besjedama.
1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2Evo, usta sam svoja otvorio, a jezik riječi pod nepcem mi stvara.
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3Iskreno će ti zborit' srce moje, usne će čistu izreći istinu.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4TÓa i mene je duh Božji stvorio, dah Svesilnoga oživio mene.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5Ako uzmogneš, ti me opovrgni; spremi se da se suprotstaviš meni!
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6Gle, kao i ti, i ja sam pred Bogom, kao i ti, od gline bjeh načinjen;
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7zato ja strahom tebe motrit' neću, ruka te moja neće pritisnuti.
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8Dakle, na moje uši rekao si - posve sam jasno tvoje čuo riječi:
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9'Nedužan sam i bez ikakva grijeha; prav sam i nema krivice na meni.
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10Al' On izlike protiv mene traži i za svojeg me drži dušmanina.
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11Noge je moje u klade metnuo, nad svakim mojim on pazi korakom.'
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12Ovdje, kažem ti, u pravu ti nisi, jer s Bogom čovjek mjerit' se ne može.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13Pa zašto s njime zamećeš prepirku što ti na svaku riječ ne odgovara?
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14Bog zbori nama jednom i dva puta, al' čovjek na to pažnju ne obraća.
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15U snovima, u viđenjima noćnim, kada san dubok ovlada ljudima i na ležaju dok tvrdo snivaju,
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16tad on govori na uho čovjeku i utvarama plaši ga jezivim
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17da ga od djela njegovih odvrati, da u čovjeku obori oholost,
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18da dušu njegovu spasi od jame i život mu od puta u Podzemlje.
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka,
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj;
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele,
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23Ako se uza nj nađe tad anđeo, posrednik jedan između tisuću, da čovjeka na dužnost opomene,
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24pa se sažali nad njim i pomoli: 'Izbavi ga da u jamu ne ide; za život njegov nađoh otkupninu!
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25Neka mu tijelo procvate mladošću, nek' se vrati u dane mladenačke!'
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26Vapije k Bogu i Bog ga usliša: radosno On ga pogleda u lice; vrati čovjeku pravednost njegovu.
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27Tada čovjek pred ljudima zapjeva: 'Griješio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio.
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svjetlosti.'
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29Gle, sve to Bog je spreman učiniti do dva i do tri puta za čovjeka:
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30da dušu njegovu spasi od jame i da mu život svjetlošću obasja.
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31Pazi dÓe, Jobe, dobro me poslušaj; šuti, jer nisam sve još izrekao.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32Ako riječi još imaš, odvrati mi, zbori - rado bih opravdao tebe.
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33Ako li nemaš, poslušaj me samo: pazi, rad bih te poučit' mudrosti."
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.