¹Elihu nastavi svoju besjedu i reče:

¹Још говори Елијуј и рече:

²"I vi, mudraci, čujte što ću reći, vi, ljudi umni, poslušajte mene,

²Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

³jer uši nam prosuđuju besjede isto kao što nepce hranu kuša.

³Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

⁴Zajedno ispitajmo što je pravo i razmislimo skupa što je dobro.

⁴Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

⁵Job je utvrdio: 'Ja sam pravedan, ali Bog meni pravdu uskraćuje.

⁵Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

⁶U pravu sam, a lašcem prave mene, nasmrt prostrijeljen, a bez krivnje svoje!'

⁶Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

⁷Zar gdje čovjeka ima poput Joba koji porugu pije kao vodu,

⁷Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

⁸sa zlikovcima koji skupa hodi i s opakima isti dijeli put?

⁸И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

⁹On tvrdi: 'Kakva korist je čovjeku od tog što Bogu ugoditi želi?'

⁹Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

¹⁰Stoga me čujte, vi ljudi pametni! Od Boga zlo je veoma daleko i nepravednost od Svemogućega,

¹⁰Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

¹¹te on čovjeku plaća po djelima, daje svakom po njegovu vladanju.

¹¹Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

¹²Odista, Bog zla nikada ne čini, niti Svesilni kad izvrće pravo.

¹²Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

¹³TÓa tko je njemu povjerio zemlju i vasioni svijet tko je stvorio?

¹³Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

¹⁴Kad bi on dah svoj u se povukao, kad bi čitav svoj duh k sebi vratio,

¹⁴Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

¹⁵sva bića bi odjednom izdahnula i u prah bi se pretvorio čovjek.

¹⁵Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

¹⁶Ako razuma imaš, slušaj ovo, prikloni uho glasu riječi mojih.

¹⁶Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

¹⁷Može li vladat' koji mrzi pravo? Najpravednijeg hoćeš li osudit'? -

¹⁷Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

¹⁸Onog koji kaže kralju: 'Nitkove!' a odličniku govori: 'Zlikovče!'

¹⁸Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

¹⁹Koji nije spram knezovima pristran i jednak mu je ubog i mogućnik, jer oni su djelo ruku njegovih?

¹⁹А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

²⁰Zaglave za tren, usred gluhe noći: komešaju se narodi, prolaze; ni od čije ruke moćni padaju.

²⁰Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

²¹Jer, on nadzire pute čovjekove, pazi nad svakim njegovim korakom.

²¹Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

²²Nema toga mraka niti crne tmine gdje bi se mogli zlikovci sakriti.

²²Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

²³Bog nikome unaprijed ne kaže kada će na sud pred njega stupiti.

²³Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

²⁴Bez saslušanja on satire jake i stavlja druge na njihovo mjesto.

²⁴Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

²⁵TÓa odveć dobro poznaje im djela! Sred noći on ih obara i gazi.

²⁵Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

²⁶Ćuškom ih bije zbog zloće njihove na mjestu gdje ih svi vidjeti mogu.

²⁶Као безбожне разбија их на видику.

²⁷Jer prestadoše za njime hoditi, zanemariše putove njegove

²⁷Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

²⁸goneć uboge da vape do njega i potlačene da k njemu leleču.

²⁸Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

²⁹Al' miruje li, tko da njega gane? Zastre li lice, tko ga vidjet' može?

²⁹Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

³⁰Nad pucima bdi k'o i nad čovjekom da ne zavlada tko narod zavodi.

³⁰Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

³¹Kada bezbožnik Bogu svome kaže: 'Zavedoše me, više griješit neću.

³¹Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

³²Ne uviđam li, ti me sad pouči, i ako sam kad nepravdu činio, ubuduće ja činiti je neću!'

³²А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

³³Misliš da Bog mora njega kazniti, dok ti zamisli njegove prezireš? Al' kada ti odlučuješ, a ne ja, mudrost nam svoju istresi dÓe sada!

³³Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

³⁴Svi ljudi umni sa mnom će se složit' i svatko razuman koji čuje mene:

³⁴Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

³⁵Nepromišljeno Job je govorio, u riječima mu neima mudrosti.

³⁵Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

³⁶Stoga, nek' se Job dokraja iskuša, jer odgovara poput zlikovaca;

³⁶Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

³⁷a svom grijehu još pobunu domeće, među nama on plješće dlanovima i hule svoje na Boga gomila."

³⁷Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.