1Elihu nastavi svoju besjedu i reče:
1Још говори Елијуј и рече:
2"Zar ti misliš da pravo svoje braniš, da pravednost pred Bogom dokazuješ,
2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3kada mu kažeš: 'Što ti je to važno, i ako griješim, što ti činim time?'
3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4Na sve to ja ću odgovorit' tebi i prijateljima tvojim ujedno.
4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5Po nebu se obazri i promatraj! Gledaj oblake: od tebe su viši!
5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6Ako griješiš, što si mu uradio, prijestupom svojim što si mu zadao?
6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7Ako si prav, što si dodao njemu i što iz ruke tvoje on dobiva?
7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8Opakost tvoja tebi slične pogađa i pravda tvoja čovjeku koristi.
8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9Ali kad ispod teškog stenju jarma, kad vapiju na nasilje moćnika,
9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10nitko ne kaže: 'Gdje je Bog, moj tvorac, koji noć pjesmom veselom ispunja,
10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11umnijim nas od zvijeri zemskih čini i mudrijima od ptica nebeskih?'
11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12Tad vapiju, al' on ne odgovara poradi oholosti zlikovaca.
12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13Ali kako je isprazno tvrditi da Bog njihove ne čuje vapaje, da pogled na njih ne svraća Svesilni!
13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14A kamoli tek kada ti govoriš: 'On ne vidi mene, parnica moja pred njime stoji, a ja na nj još čekam.'
14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15Ili: 'Njegova srdžba ne kažnjava, nimalo on za prijestupe ne mari.'
15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16Isprazno tada otvara Job usta i besjede gomila nerazumne."
16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.