¹Elihu nastavi i reče:

¹Још говори Елијуј и рече:

²"Strpi se malo, pa ću te poučit', jer još nisam sve rekao za Boga.

²Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

³Izdaleka ću svoje iznijet' znanje da Stvoritelja svojega opravdam.

³Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

⁴Zaista, za laž ne znaju mi riječi, uza te je čovjek znanjem savršen.

⁴Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

⁵Gle, Bog je silan, ali ne prezire, silan je snagom razuma svojega.

⁵Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

⁶Opakome on živjeti ne daje, nevoljnicima pravicu pribavlja.

⁶Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

⁷S pravednika on očiju ne skida, na prijestolje ih diže uz kraljeve da bi dovijeka bili uzvišeni.

⁷Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

⁸Ako su negvam' oni okovani i užetima nevolje sputani,

⁸Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

⁹djela njihova on im napominje, kazuje im grijeh njine oholosti.

⁹Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

¹⁰Tad im otvara uho k opomeni i poziva ih da se zla okane.

¹⁰И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

¹¹Poslušaju li te mu se pokore, dani im završavaju u sreći, u užicima godine njihove.

¹¹Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

¹²Ne slušaju li, od koplja umiru, zaglave, sami ne znajući kako.

¹²Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

¹³A srca opaka mržnju njeguju, ne ištu pomoć kad ih on okuje;

¹³А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

¹⁴u cvatu svoga dječaštva umiru i venu poput hramskih milosnika.

¹⁴Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

¹⁵Nevoljnog on bijedom njegovom spasava i u nesreći otvara mu oči:

¹⁵Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

¹⁶izbavit će te iz ždrijela tjeskobe k prostranstvima bezgraničnim izvesti, k prepunu stolu mesa pretiloga.

¹⁶Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

¹⁷Ako sudio nisi opakima, ako si pravo krnjio siroti,

¹⁷Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

¹⁸nek' te obilje odsad ne zavede i nek' te dar prebogat ne iskvari.

¹⁸Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

¹⁹Nek' ti je gavan k'o čovjek bez zlata, a čovjek jake ruke poput slaba.

¹⁹Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

²⁰Ne goni one koji su ti tuđi da rodbinu na njino mjesto staviš.

²⁰Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

²¹Pazi se da u nepravdu ne skreneš, jer zbog nje snađe tebe iskušenje.

²¹Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

²²Gle, uzvišen je Bog u svojoj snazi! Zar učitelja ima poput njega?

²²Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

²³Tko je njemu put njegov odredio? Tko će mu reći: 'Radio si krivo'?

²³Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

²⁴Spomeni se veličati mu djelo što ga pjesmama ljudi opjevaše.

²⁴Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

²⁵S udivljenjem svijet čitav ga promatra, divi se čovjek, pa ma izdaleka.

²⁵Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

²⁶Veći je Bog no što pojmit' možemo, nedokučiv je broj ljeta njegovih!

²⁶Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

²⁷U visini on skuplja kapi vode te dažd u paru i maglu pretvara.

²⁷Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

²⁸Pljuskovi tada pljušte iz oblaka, po mnoštvu ljudskom dažde obilato.

²⁸Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

²⁹Tko li će shvatit' širenje oblaka, tutnjavu strašnu njegovih šatora?

²⁹И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

³⁰Gle, on nad sobom razastire svjetlost i dno morsko on vodama pokriva.

³⁰Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

³¹Pomoću njih on podiže narode, u izobilju hranom ih dariva.

³¹Тиме суди народима, даје хране изобила.

³²On munju drži objema rukama i kazuje joj kamo će zgoditi.

³²Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

³³Glasom gromovnim sebe navješćuje, stiže s gnjevom da zgromi opačinu.

³³Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.