¹Da, od toga i moje srce drhti i s mjesta svoga iskočiti hoće.

¹И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

²Čujte, čujte gromor glasa njegova, tutnjavu što mu iz usta izlazi.

²Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

³Gle, munja lijeće preko cijelog neba - i sijevne blijesak s kraja na kraj zemlje -

³Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

⁴iza nje silan jedan glas se ori: to On gromori glasom veličajnim. Munje mu lete, nitko ih ne priječi, tek što mu je glas jednom odjeknuo.

⁴За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

⁵Da, Bog gromori glasom veličajnim, djela velebna, neshvatljiva stvara.

⁵Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

⁶Kad snijegu kaže: 'Zasniježi po zemlji!' i pljuskovima: 'Zapljuštite silno!'

⁶Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

⁷svakom čovjeku zapečati ruke da svi njegovo upoznaju djelo.

⁷Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

⁸U brlog se tad zvijeri sve uvuku i na svojem se šćućure ležaju.

⁸Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

⁹S južne se strane podiže oluja, a studen vjetri sjeverni donose.

⁹С југа долази олуја, и са севера зима.

¹⁰Već led od daha Božjega nastaje i vodena se kruti površina.

¹⁰Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

¹¹I opet vodom puni on oblake, i sijevat' stanu oblaci munjama;

¹¹И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

¹²kruže posvuda po volji njegovoj, što im naloži, to će izvršiti na licu cijelog kruga zemaljskoga.

¹²И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

¹³Šalje ih - ili da kazni narode, ili da ih milosrđem obdari.

¹³Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

¹⁴Poslušaj ovo, Jobe, umiri se i promotri djela Božja čudesna.

¹⁴Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

¹⁵Znaš li kako Bog njima zapovijeda, kako munju iz oblaka svog pušta?

¹⁵Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

¹⁶Znaš li o čem vise gore oblaci? Čudesna to su znanja savršenog.

¹⁶Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

¹⁷Kako ti gore od žege haljine u južnom vjetru kad zemlja obamre?

¹⁷Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

¹⁸Zar si nebesa s njim ti razapeo, čvrsta poput ogledala livenog?

¹⁸Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

¹⁹DÓe naputi me što da mu kažemo: zbog tmine se ne snalazimo više.

¹⁹Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

²⁰Zar ćeš mu reći: 'Hoću govoriti'? Ili na propast vlastitu pristati?

²⁰Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

²¹Tko, dakle, može u svjetlost gledati na nebesima što se sja blistavo kada oblake rastjeraju vjetri?

²¹Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

²²Sa sjevera k'o zlato je bljesnulo: veličanstvom strašnim Bog se odjenu!

²²Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

²³Da, Svesilnog doseći ne možemo, neizmjeran je u moći i sudu, velik u pravdi, nikog on ne tlači.

²³Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

²⁴Zato ljudi svi neka ga se boje! Na mudrost oholu on i ne gleda!"

²⁴Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.