1Ded zazivlji! Zar će ti se tko odazvat'? Kojem li se svecu misliš sad obratit'?
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Doista, budalu njegov bijes ubija, luđaka će sasvim skončat ljubomora.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Bezumnika vidjeh kako korijen pušta, al' prokletstvo skoro na kuću mu pade.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Njegovi su sinci daleko od spasa, njih nezaštićene na Vratima tlače.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Ljetinu njihovu pojedoše gladni, sam Bog ju je njima oteo iz usta, a žedni hlepe za njihovim dobrima.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Ne, opačina ne izbija iz zemlje, nit' nevolja iz tla može nići sama,
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7nego čovjek rađa muku i nevolju kao što let orlov teži u visinu.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Al' ja bih se ipak Bogu utekao i pred njime stvar bih svoju razložio.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9Nedokučiva on djela silna stvori, čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10On kišom rosi po svem licu zemljinu i vodu šalje da nam polja natapa.
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11Da bi ponižene visoko digao, da bi ojađene srećom obdario,
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12redom ruši ono što lukavci smisle, što god započeli, on im izjalovi.
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13On hvata mudre u njihovu lukavstvu, naume spletkara obraća u ništa.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14Posred bijela dana zapadnu u tamu, pipaju u podne kao usred noći.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15On iz njinih ralja izbavlja jadnika, iz silničkih ruku diže siromaha.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Tako se pokaže nada nevoljniku, i nepravda mora zatvoriti usta.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Da, blago čovjeku koga Bog odbaci! Stoga ti ne prezri karanje Svesilnog!
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18On ranjava, ali i ranu povija, udara i svojom zacjeljuje rukom.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19Iz šest će nevolja tebe izbaviti, ni u sedmoj zlo te dotaknuti neće.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20U gladi, od smrti on će te spasiti, a u ratu, oštru će te otet maču.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Biču zla jezika uklonit će tebe, ispred otimača bez straha ćeš biti.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22Suši i studeni ti ćeš se smijati i od divljih zvijeri strahovati nećeš.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Sklopit' ti ćeš savez s kamenjem na njivi, zvjerad divlja s tobom u miru će biti.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24U šatoru svome mir ćeš uživati, dom svoj kad pohodiš netaknut će stajat.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Koljeno ćeš svoje gledat' gdje se množi i potomstvo gdje ti kao trava raste.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26U grob ti ćeš leći kada budeš zreo, kao što se žito snosi kad dozori.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Sve motrismo ovo: istina je živa! zato sve za dobro svoje ti poslušaj."
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.