1A Job progovori i reče:
1А Јов одговори и рече:
2"O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!
29Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?