¹Bildan iz Šuaha progovori tad i reče:

¹Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

²"Dokad ćeš jošte govoriti tako, dokle će ti riječ kao vihor biti?

²Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

³TÓa zar može Bog pravo pogaziti, može li pravdu izvrnut' Svesilni?

³Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

⁴Ako mu djeca tvoja sagriješiše, preda ih zato bezakonju njinu.

⁴Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

⁵Al' ako Boga potražiš iskreno i od Svesilnog milost ti izmoliš;

⁵А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

⁶ako li budeš čist i neporočan, odsad će svagda on nad tobom bdjeti i obnovit će kuću pravedniku.

⁶Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

⁷Bit će malena tvoja sreća prošla prema budućoj što te očekuje.

⁷И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

⁸No pitaj samo prošle naraštaje, na mudrost pređa njihovih pripazi.

⁸Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

⁹Od jučer mi smo i ništa ne znamo, poput sjene su na zemlji nam dani.

⁹Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

¹⁰Oni će te poučit' i reći ti, iz srca će svog izvući besjede:

¹⁰Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

¹¹'Izvan močvare zar će rogoz nići? Zar će bez vode trstika narasti?

¹¹Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

¹²Zeleni se sva, al' i nekošena usahne prije svake druge trave.

¹²Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

¹³To je kob svakog tko Boga zaboravi; tako propada nada bezbožnika:

¹³Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

¹⁴Nit je tanana njegovo uzdanje, a ufanje mu kuća paukova.

¹⁴Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

¹⁵Nasloni li se, ona mu se ljulja, prihvati li se, ona mu se ruši.

¹⁵Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

¹⁶Zeleni se i sav na suncu buja, vrt su mu cio mladice prerasle.

¹⁶Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

¹⁷Svojim korijenjem krš je isprepleo te život crpe iz živa kamena.

¹⁷Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

¹⁸A kad ga s mjesta njegova istrgnu, ono ga niječe: 'Nikada te ne vidjeh!'

¹⁸Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

¹⁹I evo gdje na putu sada trune dok drugo bilje već niče iz zemlje.

¹⁹Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

²⁰Ne, Bog neće odbacit' neporočne, niti će rukom poduprijet' opake.

²⁰Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

²¹Smijeh će ti opet ispuniti usta, s usana će odjeknuti klicanje.

²¹Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

²²Dušmane će ti odjenut' sramota i šatora će nestat' zlikovačkog.'"

²²Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.