¹LAMED Zašto, Jahve, stojiš daleko, zašto se skrivaš u dane tjeskobe?

¹Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

²Obijesni bezbožnik jadnika goni, u zamke ga hvata koje mu postavi.

²С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

³Bezbožnik se pohlepom hvali, NUN lakomac psuje i Jahvu prezire.

³Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

⁴Bezbožnik zbori u obijesti svojoj: "Ne, istrage nema! TÓa ni Boga nema!" I u tome sva mu je misao.

⁴Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

⁵Puti su mu svagda uspješni, na sudove tvoje on i ne misli, sve protivnike svoje prezire.

⁵Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

⁶U srcu veli: "Neću posrnuti! Ni u kojem koljenu neću biti nesretan."

⁶У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

⁷PE Usta mu puna kletve, lukavstva i prijevare, pod jezikom njegovim muka i nesreća.

⁷Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

⁸U zasjedi čuči pokraj ograda, potajno ubija nevina, AJIN očima siromaha vreba.

⁸Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

⁹U zaklonu sjedi k'o lav u pećini, vreba da opljačka jadnika i da ga povuče u mrežu.

⁹Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

¹⁰Pritajen čuči na zemlji, od nasilja mu siromasi padaju.

¹⁰Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

¹¹U srcu svome veli: "ZÓaboravi Gospod, odvrati lice i nikoga ne vidi!"

¹¹Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

¹²KOF Ustani, Gospode Bože, podigni ruku, ne zaboravi siromaha.

¹²Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

¹³Zašto da bezbožnik prezire Boga, zašto da kaže u srcu: "Neće kazniti!"

¹³Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

¹⁴REŠ Jer ti vidiš, gledaš jad i nevolju, u ruci je mjeriš. Siromah se tebi predaje, ubogu ti si pomoć!

¹⁴Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

¹⁵ŠIN Pakosnu grešniku satri mišicu, kazni mu pakost da je više ne bude!

¹⁵Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

¹⁶Jahve je kralj u vijeke vjekova, iz zemlje njegove nestat će pogana.

¹⁶Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

¹⁷TAU Počuj, o Jahve, čežnju siromašnih, okrijepi im srce, uho prikloni:

¹⁷Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

¹⁸da zaštitiš pravo ubogih i tlačenih, da straha više ne zadaje čovjek zemljanÄi.

¹⁸Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.