1Zborovođi. Uza žičana glazbala. Poučna pjesma. Davidova.
1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2Počuj mi, Bože, molitvu, ne krij se molbi mojoj:
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3obazri se na me i usliši me! Mučim se u svojoj tjeskobi,
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4zbuni me vika dušmanska i tlačenje grešničko. Navališe na me nesrećom, bijesno me progone.
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5Srce mi je ustreptalo i strah me samrtni spopade.
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6Užas me i trepet hvata, groza me obuze.
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7Zavapih: "O, da su mi krila golubinja, odletio bih da otpočinem!
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8Daleko, daleko bih letio, u pustinji se nastanio;
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9brzo bih si potražio sklonište od bijesne oluje i vihora."
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10Smeti ih, Gospode, podvoji im jezike, jer nasilje i svađu vidim u gradu;
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11danju i noću zidinama kruže; bezakonja su i nevolje u njemu.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12Usred njega zasjede, s ulica mu nepravda i podlost ne odlaze.
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13Da me pogrdio dušmanin, bio bih podnio; da se digao na me koji me mrzi, pred njim bih se sakrio.
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14Ali ti, ti si to bio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15s kojim sam slatko drugovao i složno hodismo u Domu Božjemu.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
16Smrt neka ih zaskoči, živi nek' siđu u Podzemlje jer im je pakost u stanu i srcu.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17A ja ću Boga prizvati, i Jahve će me spasiti.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18Večerom, jutrom i o podne tužan ću jecati, i on će čuti vapaj moj.
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19Dat će mi mira od onih koji me progone: jer mnogi su protiv mene.
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20Bog će čuti i njih poniziti, Onaj koji kraljuje odvijeka, jer se ne popravljaju, Boga se ne boje.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21Podižu ruke na prijatelje, savez svoj oskvrnjuju.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22Usta su im glađa od maslaca, a srce ratoborno; riječi blaže od ulja, a oni - isukani mačevi.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23Povjeri Jahvi svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti: neće dati da ikada posrne pravednik.
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
24A njih ti, o Bože, strmoglavi u jamu grobnu! Krvoloci i varalice ni polovicu dana neće doživjeti! A ja se u tebe uzdam!