1Zborovođi. Po napjevu "Tijesci". Asafov.
1Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2Kliknite Bogu, našoj jakosti, kličite Bogu Jakovljevu!
2Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3Nek' zazvuče žice, nek' se čuje bubanj, svirajte u milozvučnu harfu s citarom!
3Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4Zatrubite u rog za mlađaka, za uštapa, na svetkovinu našu!
4Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5Jer to je propis Izraelu, zapovijed Boga Jakovljeva.
5За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6Takav je zakon dao Josipu kad je izlazio iz zemlje Egipta.
6"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7Šapat tajnovit čuh: "Oslobodih od tereta rame njegovo, ruke su mu slobodne od košare.
7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8U tjeskobi si zavapio i ja te izbavih; iz gromovna oblaka odgovorih tebi, iskušah te kod voda meripskih.
8Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti: o, da me poslušaš, Izraele!
9Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10Nek' ne bude u tebe drugog boga i ne klanjaj se bogu tuđem!
10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11Ja sam Jahve, Bog tvoj koji te izvedoh iz Egipta: otvori svoja usta da ih napunim!"
11Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12"Ali moj narod ne slušaše glasa moga, Izrael me ne posluša.
12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13Zato ga pustih okorjelom srcu njegovu: neka hodi kako mu se hoće!
13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14O, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael putovima mojim hodio,
14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15brzo bih pokorio dušmane njegove, ruku bih svoju okrenuo na protivnike njegove.
15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16Oni što ga sada mrze dodvarali bi mu se i njihov bi udes bio zapečaćen zauvijek.
16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
17A svoj narod hranio bih pšenicom najboljom i sitio ga medom iz pećine.