1Pjesma. Psalam. Asafov.
1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2Ne šuti, Jahve, ne budi nijem i nemoj mirovati, Bože!
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3Jer evo: dušmani tvoji buče, i mrzitelji tvoji glave podižu.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4Protiv naroda se tvoga rote i svjetuju se protiv štićenika tvojih.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Govore: "Dođite, zatrimo ih da ne budu narod, nek' se ime Izrael više ne spominje!"
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6Zaista, jednodušno se svjetuju i protiv tebe savez sklopiše:
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7šatori edomski i Jišmaelci, Moapci i Hagrijci,
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8Gebal i Amon i Amalek, Filisteja sa stanovnicima Tira.
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9I Asirci se s njima udružiše, pružiše ruke potomcima Lotovim.
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Učini njima k'o Midjancima, k'o Siseri i Jabinu na potoku Kišonu:
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11koji padoše blizu En-Dora i postaše gnojivo njivi.
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12K'o Oreb i Zeb neka budu knezovi njihovi, kao Zebah i Salmuna nek' budu sve vođe njihove
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13koji jednodušno vikahu: "Osvojimo krajeve Božje!"
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14Daj, o Bože, da budu kao kovitlac, kao pljeva koju nosi vjetar.
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15Kao što oganj proždire šumu, kao što plamen sažiže bregove,
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16tako ih goni olujom svojom, prestravi ih svojom žestinom!
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Pokrij im lice sramotom, da traže tvoje ime, Jahve!
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18Neka se stide i plaše navijek, neka se posrame i neka izginu!
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
19Nek' znaju: ti si komu je ime Jahve, jedini Višnji nada svom zemljom.