¹Maar Job antwoordde en zeide:

¹А Јов одговори и рече:

²Hoort aandachtelijk mijn rede, en laat dit zijn uw vertroostingen.

²Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

³Verdraagt mij, en ik zal spreken; en nadat ik gesproken zal hebben, spot dan.

³Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

⁴Is (mij aangaande) mijn klacht tot den mens? Doch of het zo ware, waarom zou mijn geest niet verdrietig zijn?

⁴Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

⁵Ziet mij aan, en wordt verbaasd, en legt de hand op den mond.

⁵Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

⁶Ja, wanneer ik daaraan gedenk, zo word ik beroerd, en mijn vlees heeft een gruwen gevat.

⁶Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

⁷Waarom leven de goddelozen, worden oud, ja, worden geweldig in vermogen?

⁷Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

⁸Hun zaad is bestendig met hen voor hun aangezicht, en hun spruiten zijn voor hun ogen.

⁸Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

⁹Hun huizen hebben vrede zonder vreze, en de roede Gods is op hen niet.

⁹Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

¹⁰Zijn stier bespringt, en mist niet; zijn koe kalft, en misdraagt niet.

¹⁰Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

¹¹Hun jonge kinderen zenden zij uit als een kudde, en hun kinderen huppelen.

¹¹Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

¹²Zij heffen op met de trommel en de harp, en zij verblijden zich op het geluid des orgels.

¹²Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

¹³In het goede verslijten zij hun dagen; en in een ogenblik dalen zij in het graf.

¹³Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

¹⁴Nochtans zeggen zij tot God: Wijk van ons, want aan de kennis Uwer wegen hebben wij geen lust.

¹⁴А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

¹⁵Wat is de Almachtige, dat wij Hem zouden dienen? En wat baat zullen wij hebben, dat wij Hem aanlopen zouden?

¹⁵Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

¹⁶Doch ziet, hun goed is niet in hun hand; de raad der goddelozen is verre van mij.

¹⁶Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

¹⁷Hoe dikwijls geschiedt het, dat de lamp der goddelozen uitgeblust wordt, en hun verderf hun overkomt; dat God hun smarten uitdeelt in Zijn toorn!

¹⁷Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

¹⁸Dat zij gelijk stro worden voor den wind, en gelijk kaf, dat de wervelwind wegsteelt;

¹⁸Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

¹⁹Dat God Zijn geweld weglegt, voor Zijn kinderen, hem vergeldt, dat hij het gewaar wordt;

¹⁹Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

²⁰Dat zijn ogen zijn ondergang zien, en hij drinkt van de grimmigheid des Almachtigen!

²⁰Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

²¹Want wat lust zou hij na zich aan zijn huis hebben, als het getal zijner maanden afgesneden is?

²¹Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

²²Zal men God wetenschap leren, daar Hij de hogen richt?

²²Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

²³Deze sterft in de kracht zijner volkomenheid, daar hij gans stil en gerust was;

²³Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

²⁴Zijn melkvaten waren vol melk, en het merg zijner benen was bevochtigd.

²⁴Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

²⁵De ander daarentegen sterft met een bittere ziel, en hij heeft van het goede niet gegeten.

²⁵А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

²⁶Zij liggen te zamen neder in het stof, en het gewormte overdekt ze.

²⁶Обојица леже у праху, и црви их покривају.

²⁷Ziet, ik weet ulieder gedachten, en de boze verdichtselen, waarmede gij tegen mij geweld doet.

²⁷Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

²⁸Want gij zult zeggen: Waar is het huis van den prins, en waar is de tent van de woningen der goddelozen?

²⁸Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

²⁹Hebt gijlieden niet gevraagd de voorbijgaanden op den weg, en kent gij hun tekenen niet?

²⁹Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

³⁰Dat de boze onttrokken wordt ten dage des verderfs; dat zij ten dage der verbolgenheden ontvoerd worden.

³⁰Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

³¹Wie zal hem in het aangezicht zijn weg vertonen? Als hij wat doet, wie zal hem vergelden?

³¹Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

³²Eindelijk wordt hij naar de graven gebracht, en is gedurig in den aardhoop.

³²Али се износи у гробље и остаје у гомили.

³³De kluiten des dals zijn hem zoet, en hij trekt na zich alle mensen; en dergenen, die voor hem geweest zijn, is geen getal.

³³Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

³⁴Hoe vertroost gij mij dan met ijdelheid, dewijl in uw antwoorden overtreding overig is?

³⁴Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?