¹Maar Job antwoordde en zeide:

¹А Јов одговори и рече:

²Och, of mijn verdriet recht gewogen wierd, en men mijn ellende samen in een weegschaal ophief!

²О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

³Want het zou nu zwaarder zijn dan het zand der zeeen; daarom worden mijn woorden opgezwolgen.

³Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

⁴Want de pijlen des Almachtigen zijn in mij, welker vurig venijn mijn geest uitdrinkt; de verschrikkingen Gods rusten zich tegen mij.

⁴Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

⁵Rochelt ook de woudezel bij het jonge gras? Loeit de os bij zijn voeder?

⁵Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

⁶Wordt ook het onsmakelijke gegeten zonder zout? Is er smaak in het witte des dooiers?

⁶Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

⁷Mijn ziel weigert uw woorden aan te roeren; die zijn als mijn laffe spijze.

⁷Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

⁸Och, of mijn begeerte kwame, en dat God mijn verwachting gave;

⁸О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

⁹En dat het Gode beliefde, dat Hij mij verbrijzelde, Zijn hand losliet, en een einde met mij maakte!

⁹И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

¹⁰Dat zou nog mijn troost zijn, en zou mij verkwikken in den weedom, zo Hij niet spaarde; want ik heb de redenen des Heiligen niet verborgen gehouden.

¹⁰Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

¹¹Wat is mijn kracht, dat ik hopen zou? Of welk is mijn einde, dat ik mijn leven verlengen zou?

¹¹Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

¹²Is mijn kracht stenen kracht? Is mijn vlees staal?

¹²Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

¹³Is dan mijn hulp niet in mij, en is de wijsheid uit mij verdreven?

¹³Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

¹⁴Aan hem, die versmolten is, zou van zijn vriend weldadigheid geschieden; of hij zou de vreze des Almachtigen verlaten.

¹⁴Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

¹⁵Mijn broeders hebben trouwelooslijk gehandeld als een beek; als de storting der beken gaan zij door;

¹⁵Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

¹⁶Die verdonkerd zijn van het ijs, en in dewelke de sneeuw zich verbergt.

¹⁶Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

¹⁷Ten tijde, als zij van hitte vervlieten, worden zij uitgedelgd; als zij warm worden, verdwijnen zij uit haar plaats.

¹⁷Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

¹⁸De gangen haars wegs wenden zich ter zijde af; zij lopen op in het woeste, en vergaan.

¹⁸Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

¹⁹De reizigers van Thema zien ze, de wandelaars van Scheba wachten op haar.

¹⁹Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

²⁰Zij worden beschaamd, omdat elkeen vertrouwde; als zij daartoe komen, zo worden zij schaamrood.

²⁰Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

²¹Voorwaar, alzo zijt gijlieden mij nu niets geworden; gij hebt gezien de ontzetting, en gij hebt gevreesd.

²¹Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

²²Heb ik gezegd: Brengt mij, en geeft geschenken voor mij van uw vermogen?

²²Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

²³Of bevrijdt mij van de hand des verdrukkers, en verlost mij van de hand der tirannen?

²³Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

²⁴Leert mij, en ik zal zwijgen, en geeft mij te verstaan, waarin ik gedwaald heb.

²⁴Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

²⁵O, hoe krachtig zijn de rechte redenen! Maar wat bestraft het bestraffen, dat van ulieden is?

²⁵Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

²⁶Zult gij, om te bestraffen, woorden bedenken, en zullen de redenen des mismoedigen voor wind zijn?

²⁶Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

²⁷Ook werpt gij u op een wees; en gij graaft tegen uw vriend.

²⁷И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

²⁸Maar nu, belieft het u, wendt u tot mij, en het zal voor ulieder aangezicht zijn, of ik liege.

²⁸Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

²⁹Keert toch weder, laat er geen onrecht wezen, ja, keert weder; nog zal mijn gerechtigheid daarin zijn.

²⁹Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

³⁰Zou onrecht op mijn tong wezen? Zou mijn gehemelte niet de ellenden te verstaan geven?

³⁰Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?