¹Die zich afzondert, tracht naar wat begeerlijks; hij vermengt zich in alle bestendige wijsheid.

¹Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

²De zot heeft geen lust aan verstandigheid, maar daarin, dat zijn hart zich ontdekt.

²Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

³Als de goddeloze komt, komt ook de verachting en met schande versmaadheid.

³Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

⁴De woorden van den mond eens mans zijn diepe wateren; en de springader der wijsheid is een uitstortende beek.

⁴Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

⁵Het is niet goed, het aangezicht des goddelozen aan te nemen, om den rechtvaardige in het gericht te buigen.

⁵Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

⁶De lippen des zots komen in twist, en zijn mond roept naar slagen.

⁶Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

⁷De mond des zots is hemzelven een verstoring, en zijn lippen een strik zijner ziel.

⁷Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

⁸De woorden des oorblazers zijn als dergenen, die geslagen zijn, en die dalen in het binnenste des buiks.

⁸Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

⁹Ook die zich slap aanstelt in zijn werk, die is een broeder van een doorbrenger.

⁹И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

¹⁰De Naam des HEEREN is een Sterke Toren; de rechtvaardige zal daarhenen lopen, en in een Hoog Vertrek gesteld worden.

¹⁰Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

¹¹Des rijken goed is de stad zijner sterkte, en als een verheven muur in zijn inbeelding.

¹¹Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

¹²Voor de verbreking zal des mensen hart zich verheffen; en de nederigheid gaat voor de eer.

¹²Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

¹³Die antwoord geeft, eer hij zal gehoord hebben, dat is hem dwaasheid en schande.

¹³Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

¹⁴De geest eens mans zal zijn krankheid ondersteunen; maar een verslagen geest, wie zal dien opheffen?

¹⁴Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

¹⁵Het hart der verstandigen bekomt wetenschap, en het oor der wijzen zoekt wetenschap.

¹⁵Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

¹⁶De gift des mensen maakt hem ruimte, en zij geleidt hem voor het aangezicht der groten.

¹⁶Дар човеку шири место и води га пред властеље.

¹⁷Die de eerste is in zijn twistzaak, schijnt rechtvaardig te zijn; maar zijn naaste komt, en hij onderzoekt hem.

¹⁷Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

¹⁸Het lot doet de geschillen ophouden, en maakt scheiding tussen machtigen.

¹⁸Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

¹⁹Een broeder is wederspanniger dan een sterke stad; en de geschillen zijn als een grendel van een paleis.

¹⁹Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

²⁰Van de vrucht van ieders mond zal zijn buik verzadigd worden; hij zal verzadigd worden van de inkomst zijner lippen.

²⁰Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

²¹Dood en leven zijn in het geweld der tong; en een ieder, die ze liefheeft, zal haar vrucht eten.

²¹Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

²²Die een vrouw gevonden heeft, heeft een goede zaak gevonden, en hij heeft welgevallen getrokken van den HEERE.

²²Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

²³De arme spreekt smekingen; maar de rijke antwoordt harde dingen.

²³Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

²⁴Een man, die vrienden heeft, heeft zich vriendelijk te houden; want er is een liefhebber, die meer aankleeft dan een broeder.

²⁴Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.