¹De arme, in zijn oprechtheid wandelende, is beter dan de verkeerde van lippen, en die een zot is.

¹Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.

²Ook is de ziel zonder wetenschap niet goed; en die met de voeten haastig is, zondigt.

²Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.

³De dwaasheid des mensen zal zijn weg verkeren; en zijn hart zal zich tegen den HEERE vergrammen.

³Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.

⁴Het goed brengt veel vrienden toe; maar de arme wordt van zijn vriend gescheiden.

⁴Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.

⁵Een vals getuige zal niet onschuldig zijn; en die leugen blaast, zal niet ontkomen.

⁵Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.

⁶Velen smeken het aangezicht des prinsen; en een ieder is een vriend desgenen, die giften geeft.

⁶Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.

⁷Al de broeders des armen haten hem; hoeveel te meer gaan zijn vrienden verre van hem! Hij loopt hen na met woorden die niets zijn.

⁷На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.

⁸Die verstand bekomt, heeft zijn ziel lief; hij neemt de verstandigheid waar, om het goede te vinden.

⁸Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.

⁹Een vals getuige zal niet onschuldig zijn; en die leugen blaast, zal vergaan.

⁹Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.

¹⁰De weelde staat een zot niet wel; hoeveel te min een knecht te heersen over vorsten!

¹⁰Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.

¹¹Het verstand des mensen vertrekt zijn toorn; en zijn sieraad is de overtreding voorbij te gaan.

¹¹Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.

¹²Des konings gramschap is als het brullen eens jongen leeuws; maar zijn welgevallen is als dauw op het kruid.

¹²Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.

¹³Een zotte zoon is zijn vader grote ellende; en de kijvingen ener vrouw als een gestadig druipen.

¹³Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.

¹⁴Huis en goed is een erve van de vaderen; maar een verstandige vrouw is van den HEERE.

¹⁴Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.

¹⁵Luiheid doet in diepen slaap vallen; en een bedriegelijke ziel zal hongeren.

¹⁵Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.

¹⁶Die het gebod bewaart, bewaart zijn ziel; die zijn wegen veracht, zal sterven.

¹⁶Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.

¹⁷Die zich des armen ontfermt, leent den HEERE, en Hij zal hem zijn weldaad vergelden.

¹⁷Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.

¹⁸Tuchtig uw zoon, als er nog hoop is; maar verhef uw ziel niet, om hem te doden.

¹⁸Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.

¹⁹Die groot is van grimmigheid, zal straf dragen; want zo gij hem uitredt, zo zult gij nog moeten voortvaren.

¹⁹Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.

²⁰Hoor raad, en ontvang tucht, opdat gij in uw laatste wijs zijt.

²⁰Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.

²¹In het hart des mans zijn veel gedachten; maar de raad des HEEREN, die zal bestaan.

²¹Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.

²²De wens des mensen is zijn weldadigheid; maar de arme is beter dan een leugenachtig man.

²²Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.

²³De vreze des HEEREN is ten leven; want men zal verzadigd zijnde vernachten; met het kwaad zal men niet bezocht worden.

²³Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.

²⁴Een luiaard verbergt de hand in den boezem, en hij zal ze niet weder aan zijn mond brengen.

²⁴Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.

²⁵Sla de spotter, zo zal de slechte kloekzinnig worden; en bestraf den verstandige, hij zal wetenschap begrijpen.

²⁵Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.

²⁶Wie de vader verwoest, of de moeder verjaagt, is een zoon, die beschaamd maakt, en schande aandoet.

²⁶Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.

²⁷Laat af, mijn zoon, horende de tucht, af te dwalen van de redenen der wetenschap.

²⁷Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.

²⁸Een Belialsgetuige bespot het recht; en de mond der goddelozen slokt de ongerechtigheid in.

²⁸Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.

²⁹Gerichten zijn voor de spotters bereid, en slagen voor den rug der zotten.

²⁹Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.