¹Roept de Wijsheid niet, en verheft niet de Verstandigheid Haar stem?

¹Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

²Op de spits der hoge plaatsen, aan den weg, ter plaatse, waar paden zijn, staat Zij;

²Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

³Aan de zijde der poorten, voor aan de stad, aan den ingang der deuren roept Zij overluid:

³Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

⁴Tot u, o mannen! roep Ik, en Mijn stem is tot de mensenkinderen.

⁴Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

⁵Gij slechten! verstaat kloekzinnigheid, en gij zotten! verstaat met het hart.

⁵Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

⁶Hoort, want ik zal vorstelijke dingen spreken, en de opening Mijner lippen zal enkel billijkheid zijn.

⁶Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

⁷Want Mijn gehemelte zal de waarheid bedachtelijk uitspreken, en de goddeloosheid is Mijn lippen een gruwel.

⁷Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

⁸Al de redenen Mijns monds zijn in gerechtigheid; er is niets verdraaids, noch verkeerds in.

⁸Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

⁹Zij zijn alle recht voor dengene, die verstandig is, en rechtmatig voor degenen, die wetenschap vinden.

⁹Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

¹⁰Neemt Mijn tucht aan, en niet zilver, en wetenschap, meer dan het uitgelezen uitgegraven goud.

¹⁰Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

¹¹Want wijsheid is beter dan robijnen, en al wat men begeren mag, is met haar niet te vergelijken.

¹¹Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

¹²Ik, Wijsheid, woon bij de kloekzinnigheid, en vinde de kennis van alle bedachtzaamheid.

¹²Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

¹³De vreze des HEEREN is, te haten het kwade, de hovaardigheid, en den hoogmoed, en den kwaden weg; Ik haat ook den mond der verkeerdheden.

¹³Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

¹⁴Raad en het wezen zijn Mijne; Ik ben het Verstand, Mijne is de Sterkte.

¹⁴Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

¹⁵Door Mij regeren de koningen, en de vorsten stellen gerechtigheid.

¹⁵Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

¹⁶Door Mij heersen de heersers, en de prinsen, al de rechters der aarde.

¹⁶Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

¹⁷Ik heb lief, die Mij liefhebben; en die Mij vroeg zoeken, zullen Mij vinden.

¹⁷Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

¹⁸Rijkdom en eer is bij Mij, duurachtig goed en gerechtigheid.

¹⁸У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

¹⁹Mijn vrucht is beter dan uitgegraven goud, en dan dicht goud; en Mijn inkomen dan uitgelezen zilver.

¹⁹Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

²⁰Ik doe wandelen op den weg der gerechtigheid, in het midden van de paden des rechts;

²⁰Путем праведним ходим, посред стаза правице,

²¹Opdat Ik Mijn liefhebbers doe beerven dat bestendig is, en Ik zal hun schatkameren vervullen.

²¹Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

²²De HEERE bezat Mij in het beginsel Zijns wegs, voor Zijn werken, van toen aan.

²²Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

²³Ik ben van eeuwigheid af gezalfd geweest; van den aanvang, van de oudheden der aarde aan.

²³Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

²⁴Ik was geboren, als de afgronden nog niet waren, als nog geen fonteinen waren, zwaar van water;

²⁴Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

²⁵Aleer de bergen ingevest waren, voor de heuvelen was Ik geboren.

²⁵Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

²⁶Hij had de aarde nog niet gemaakt, noch de velden, noch de aanvang van de stofjes der wereld.

²⁶Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

²⁷Toen Hij de hemelen bereidde, was Ik daar; toen Hij een cirkel over het vlakke des afgronds beschreef;

²⁷Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

²⁸Toen Hij de opperwolken van boven vestigde; toen Hij de fonteinen des afgronds vastmaakte;

²⁸Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

²⁹Toen Hij der zee haar perk zette, opdat de wateren Zijn bevel niet zouden overtreden; toen Hij de grondvesten der aarde stelde;

²⁹Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

³⁰Toen was Ik een voedsterling bij Hem, en Ik was dagelijks Zijn vermakingen, te aller tijd voor Zijn aangezicht spelende;

³⁰Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

³¹Spelende in de wereld Zijns aardrijks, en Mijn vermakingen zijn met de mensenkinderen.

³¹Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

³²Nu dan, kinderen! hoort naar Mij; want welgelukzalig zijn zij, die Mijn wegen bewaren.

³²Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

³³Hoort de tucht, en wordt wijs, en verwerpt die niet.

³³Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

³⁴Welgelukzalig is de mens, die naar Mij hoort, dagelijks wakende aan Mijn poorten, waarnemende de posten Mijner deuren.

³⁴Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

³⁵Want die Mij vindt, vindt het leven, en trekt een welgevallen van den HEERE.

³⁵Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

³⁶Maar die tegen Mij zondigt, doet zijn ziel geweld aan; allen, die Mij haten, hebben den dood lief.

³⁶А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.