¹Een psalm van Asaf. O God! Heidenen zijn gekomen in Uw erfenis; zij hebben den tempel Uwer heiligheid verontreinigd; zij hebben Jeruzalem tot steenhopen gesteld.

¹Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.

²Zij hebben de dode lichamen Uwer knechten aan het gevogelte des hemels tot spijs gegeven; het vlees Uwer gunstgenoten aan het gedierte des lands.

²Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.

³Zij hebben hun bloed rondom Jeruzalem als water vergoten; en er was niemand, die hen begroef.

³Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.

⁴Wij zijn onzen naburen een smaadheid geworden; een spot en schimp dien, die rondom ons zijn.

⁴Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

⁵Hoe lang, HEERE? Zult Gij eeuwiglijk toornen? Zal Uw ijver als vuur branden?

⁵Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?

⁶Stort Uw grimmigheid uit over de heidenen, die U niet kennen, en over de koninkrijken, die Uw Naam niet aanroepen.

⁶Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.

⁷Want men heeft Jakob opgegeten, en zij hebben zijn liefelijke woning verwoest.

⁷Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.

⁸Gedenk ons de vorige misdaden niet; haast U, laat Uw barmhartigheden ons voorkomen; want wij zijn zeer dun geworden.

⁸Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.

⁹Help ons, o God onzes heils! ter oorzake van de eer Uws Naams; en red ons, en doe verzoening over onze zonden, om Uws Naams wil.

⁹Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.

¹⁰Waarom zouden de heidenen zeggen: Waar is hun God? Laat de wraak des vergoten bloeds Uwer knechten onder de heidenen voor onze ogen bekend worden.

¹⁰Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!

¹¹Laat het gekerm der gevangenen voor Uw aanschijn komen; behoud overig de kinderen des doods, naar de grootheid Uws arms.

¹¹Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.

¹²En geef onze naburen zevenvoudig weder in hun schoot hun smaad, waarmede zij U, o Heere! gesmaad hebben.

¹²Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!

¹³Zo zullen wij, Uw volk en de schapen Uwer weide, U loven in eeuwigheid, van geslacht tot geslacht; wij zullen Uw roem vertellen.

¹³А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.