¹Een gebed van Mozes, den man Gods. HEERE! Gij zijt ons geweest een Toevlucht van geslacht tot geslacht.

¹Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.

²Eer de bergen geboren waren, en Gij de aarde en de wereld voortgebracht hadt, ja, van eeuwigheid tot eeuwigheid zijt Gij God.

²Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.

³Gij doet den mens wederkeren tot verbrijzeling, en zegt: Keert weder, gij mensenkinderen!

³Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!

⁴Want duizend jaren zijn in Uw ogen als de dag van gisteren, als hij voorbijgegaan is, en als een nachtwaak.

⁴Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

⁵Gij overstroomt hen; zij zijn gelijk een slaap; in den morgenstond zijn zij gelijk het gras, dat verandert;

⁵Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

⁶In den morgenstond bloeit het, en het verandert; des avonds wordt het afgesneden, en het verdort.

⁶Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

⁷Want wij vergaan door Uw toorn; en door Uw grimmigheid worden wij verschrikt.

⁷Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

⁸Gij stelt onze ongerechtigheden voor U, onze heimelijke zonden in het licht Uws aanschijns.

⁸Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.

⁹Want al onze dagen gaan henen door Uw verbolgenheid; wij brengen onze jaren door als een gedachte.

⁹Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.

¹⁰Aangaande de dagen onzer jaren, daarin zijn zeventig jaren, of, zo wij zeer sterk zijn, tachtig jaren; en het uitnemendste van die is moeite en verdriet; want het wordt snellijk afgesneden, en wij vliegen daarheen.

¹⁰Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

¹¹Wie kent de sterkte Uws toorns, en Uw verbolgenheid, naardat Gij te vrezen zijt?

¹¹Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

¹²Leer ons alzo onze dagen tellen, dat wij een wijs hart bekomen.

¹²Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

¹³Keer weder, HEERE! tot hoe lange? en het berouwe U over Uw knechten.

¹³Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

¹⁴Verzadig ons in den morgenstond met Uw goedertierenheid, zo zullen wij juichen, en verblijd zijn in al onze dagen.

¹⁴Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

¹⁵Verblijd ons naar de dagen, in dewelke Gij ons gedrukt hebt, naar de jaren, in dewelke wij het kwaad gezien hebben.

¹⁵Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

¹⁶Laat Uw werk aan Uw knechten gezien worden, en Uw heerlijkheid over hun kinderen.

¹⁶Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.

¹⁷En de liefelijkheid des HEEREN, onzes Gods; zij over ons; en bevestig Gij het werk onzer handen over ons, ja, het werk onzer handen, bevestig dat.

¹⁷Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.