¹Og jeg, da jeg kom til eder, brødre, kom jeg ikke med mesterskap i tale eller i visdom og forkynte eder Guds vidnesbyrd;

¹И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

²for jeg vilde ikke vite noget iblandt eder uten Jesus Kristus og ham korsfestet.

²Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

³Og jeg var hos eder i skrøpelighet og i frykt og i megen beven,

³И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

⁴og min tale og min forkynnelse var ikke med visdoms overtalende ord, men med Ånds og krafts bevis,

⁴И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

⁵forat eders tro ikke skulde være grunnet på menneskers visdom, men på Guds kraft.

⁵Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

⁶Dog, visdom taler vi blandt de fullkomne, men en visdom som ikke tilhører denne verden eller denne verdens herrer, de som forgår;

⁶Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.

⁷men som en hemmelighet taler vi Guds visdom, den skjulte, som Gud fra evighet av har forut bestemt til vår herlighet,

⁷Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;

⁸den som ingen av denne verdens herrer kjente; for hadde de kjent den, da hadde de ikke korsfestet herlighetens herre;

⁸Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

⁹men, som skrevet er: Hvad øie ikke så og øre ikke hørte, og hvad ikke opkom i noget menneskes hjerte, hvad Gud har beredt for dem som elsker ham.

⁹Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

¹⁰Men oss har Gud åpenbaret det ved sin Ånd. For Ånden ransaker alle ting, også dybdene i Gud;

¹⁰А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

¹¹for hvem iblandt mennesker vet hvad som bor i mennesket, uten menneskets ånd, som er i ham? Således vet heller ingen hvad som bor i Gud, uten Guds Ånd;

¹¹Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

¹²men vi har ikke fått verdens ånd, vi har fått den Ånd som er av Gud, forat vi skal kjenne det som er gitt oss av Gud,

¹²А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

¹³det som vi også taler om, ikke med ord som menneskelig visdom lærer, men med ord som Ånden lærer, idet vi tolker åndelige ting med åndelige ord.

¹³Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

¹⁴Men et naturlig menneske tar ikke imot det som hører Guds Ånd til; for det er ham en dårskap, og han kan ikke kjenne det, for det dømmes åndelig;

¹⁴А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

¹⁵men den åndelige dømmer alt, men selv dømmes han av ingen;

¹⁵Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

¹⁶for hvem har kjent Herrens sinn, så at han skulde lære ham? men vi har Kristi sinn.

¹⁶Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.