1Jeg formaner eder altså, jeg, den fangne i Herren, at I vandrer så som verdig er for det kall som I er kalt med,
1Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,
2med all ydmykhet og saktmodighet, med langmodighet, så I tåler hverandre i kjærlighet,
2Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,
3idet I legger vinn på å bevare Åndens enhet i fredens sambånd.
3Старајући се држати јединство Духа у свези мира;
4Ett legeme og én Ånd, likesom I og er kalt med ett håp i eders kall;
4Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
5én Herre, én tro, én dåp,
5Један Господ, једна вера, једно крштење,
6én Gud og alles Fader, han som er over alle og gjennem alle og i alle.
6Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
7Men hver og en av oss er nåden gitt efter det mål som Kristi gave tilmåles med.
7А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.
8Derfor sier Skriften: Han fór op i det høie og bortførte fanger, han gav menneskene gaver.
8Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.
9Men dette: Han fór op, hvad er det uten at han først fór ned til jordens lavere deler?
9А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?
10Han som fór ned, er den samme som fór op over alle himler for å fylle alt.
10Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.
11Og det er han som gav oss nogen til apostler, nogen til profeter, nogen til evangelister, nogen til hyrder og lærere,
11И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
12forat de hellige kunde bli fullkommengjort til tjenestegjerning, til Kristi legemes opbyggelse,
12Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;
13inntil vi alle når frem til enhet i tro på Guds Sønn og i kjennskap til ham, til manns modenhet, til aldersmålet for Kristi fylde,
13Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;
14forat vi ikke lenger skal være umyndige og la oss kaste og drive om av ethvert lærdoms vær ved menneskenes spill, ved kløkt i villfarelsens kunster,
14Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;
15men at vi, sannheten tro i kjærlighet, i alle måter skal vokse op til ham som er hovedet, Kristus,
15Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.
16av hvem hele legemet sammenføies og sammenknyttes ved hvert bånd som han gir, og vokser sin vekst som legeme til sin opbyggelse i kjærlighet, alt efter den virksomhet som er tilmålt hver del især.
16Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.
17Dette sier jeg da og vidner i Herren at I ikke lenger skal vandre som hedningene vandrer i sitt sinns tomhet,
17Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
18formørket i sin tanke, fremmedgjort for Guds liv ved den vankundighet som er i dem på grunn av deres hjertes forherdelse,
18Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
19de som følelsesløse har overgitt sig til skamløshet, så de driver all urenhet tillikemed havesyke.
19Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
20Men I har ikke lært Kristus således å kjenne,
20Али ви тако не познасте Христа;
21om I ellers har hørt om ham og er blitt oplært i ham, således som sannhet er i Jesus,
21Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,
22at I efter eders forrige ferd skal avlegge det gamle menneske, som forderves ved de dårende lyster,
22Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;
23men fornyes i eders sinns ånd
23И да се обновите духом ума свог,
24og iklæ eder det nye menneske, som er skapt efter Gud i sannhetens rettferdighet og hellighet.
24И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
25Derfor, avlegg løgnen og tal sannhet, enhver med sin næste, fordi vi er hverandres lemmer!
25Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.
26Om I vredes, da synd ikke; la ikke solen gå ned over eders vrede,
26Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.
27og gi ikke djevelen rum!
27Нити дајте места ђаволу.
28Den som stjal, stjele ikke lenger, men arbeide heller, idet han gjør noget godt med sine hender, forat han kan ha noget å gi til den som trenger.
28Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.
29Ingen råtten tale gå ut av eders munn, men sådan tale som er god til nødvendig opbyggelse, så den kan være til gagn for dem som hører på;
29Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.
30og gjør ikke Guds Hellige Ånd sorg, han som I har fått til innsegl til forløsningens dag!
30И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.
31Allslags bitterhet og hissighet og vrede og skrik og spott være langt borte fra eder, likesom all ondskap;
31Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
32men vær gode mot hverandre, barmhjertige, så I tilgir hverandre, likesom Gud har tilgitt eder i Kristus!
32А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.