¹Sølvet har jo sin grube, og gullet, som renses, sitt finnested;

¹Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

²jern hentes frem av jorden, og sten smeltes til kobber.

²Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

³De gjør ende på mørket, og inn i de innerste kroker gransker de stener som ligger i det sorte mørke;

³Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

⁴de bryter en sjakt langt borte fra menneskers bolig; der ferdes de glemt, dypt under menneskers føtter; der henger de og svever langt borte fra mennesker.

⁴Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

⁵Av jorden kommer det brød; men inne i den blir alt veltet om som av ild.

⁵Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

⁶Safiren har sin bolig i dens stener, og gullklumper finnes der.

⁶У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

⁷Ingen rovfugl kjenner stien dit ned, og intet falkeøie har sett den;

⁷Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

⁸stolte rovdyr har ikke trådt på den, ingen løve har skredet frem over den.

⁸Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

⁹På den hårde sten legger de sin hånd, de velter hele fjell om fra grunnen av.

⁹На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

¹⁰I berget sprenger de ganger, og allehånde kostelige ting får de se.

¹⁰Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

¹¹De demmer for dryppet av vannårene og fører skjulte ting frem i lyset.

¹¹Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

¹²Men visdommen hvor skal den finnes? Og hvor har forstanden sin bolig?

¹²Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

¹³Intet menneske kjenner dens verd, og den finnes ikke i de levendes land.

¹³Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

¹⁴Dypet sier: I mig er den ikke, og havet sier: Den er ikke hos mig.

¹⁴Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

¹⁵Den kan ikke kjøpes for kostelig gull, og dens pris ikke opveies med sølv.

¹⁵Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

¹⁶Den opveies ikke med Ofirs gull, med den dyre onyks og safir.

¹⁶Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

¹⁷Gull og glass kommer ikke op imot den, og en kan ikke bytte den til sig for kar av fint gull.

¹⁷Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

¹⁸Koraller og krystall kan ikke engang nevnes, og det å eie visdom er bedre enn perler.

¹⁸Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

¹⁹Etiopias topas kommer ikke op imot den; den kan ikke opveies med det reneste gull.

¹⁹Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

²⁰Hvor kommer da visdommen fra? Og hvor har forstanden sin bolig?

²⁰Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

²¹Den er dulgt for alle levendes øine, den er skjult for himmelens fugler;

²¹Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

²²avgrunnen og døden sier: Bare et frasagn om den er kommet oss for øre.

²²Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

²³Gud kjenner veien til den, og han vet hvor den har sin bolig.

²³Бог зна пут њен, и познаје место њено.

²⁴For hans øie når til jordens ender; allting under himmelen ser han.

²⁴Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

²⁵Da han fastsatte vindens vekt og gav vannet dets mål,

²⁵Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

²⁶da han satte en lov for regnet og en vei for lynstrålen,

²⁶Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

²⁷da så han visdommen og åpenbarte den, da lot han den stå frem og utforsket den.

²⁷Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

²⁸Og han sa til mennesket: Se, å frykte Herren, det er visdom, og å fly det onde er forstand.

²⁸А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.