¹En pakt hadde jeg gjort med mine øine, at jeg ikke skulde se på en jomfru.

¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

²Hvad lodd vilde jeg ellers få av Gud i himmelen, eller hvad arv av den Allmektige i det høie?

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

³Rammer ikke fordervelse den urettferdige, og ulykke dem som gjør det onde?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

⁴Ser ikke han mine veier, og teller han ikke alle mine skritt?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁵Dersom jeg har faret frem med falskhet, og min fot har hastet til svik

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁶- la Gud veie mig på rettferds vektskål, og han skal se at jeg er uten skyld -

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁷dersom mine skritt har bøid av fra veien, og mitt hjerte har fulgt mine øine, og dersom der er nogen flekk på mine hender,

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁸gid da en annen må ete det jeg har sådd, og gid det jeg har plantet, må rykkes op med rot!

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁹Dersom mitt hjerte har latt sig dåre for en kvinnes skyld, og jeg har luret ved min næstes dør,

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

¹⁰gid da min hustru må male korn* for en annen, og andre menn bøie sig over henne! / {* 2MO 11, 5.}

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹¹For slikt er en skjenselsdåd, det er en misgjerning, hjemfalt til dom;

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹²det er en ild som fortærer like til avgrunnen; alt mitt gods skulde den gjøre ende på.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹³Har jeg krenket min træls og min trælkvinnes rett, når de hadde nogen trette med mig?

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹⁴Hvad skulde jeg da gjøre om Gud stod op, og hvad skulde jeg svare ham om han gransket saken?

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁵Har ikke han som skapte mig i mors liv, skapt også dem, og har ikke en og den samme dannet oss i mors liv?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁶Har jeg nektet fattigfolk det de ønsket, og latt enkens øine tæres bort?

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁷Har jeg ett mitt brød alene, så den farløse ikke fikk ete av det?

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁸Nei, fra min ungdom av vokste han op hos mig som hos en far, og fra min mors liv av førte jeg henne* ved hånden. / {* enken, JBS 31, 16.}

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁹Har jeg kunnet se en ulykkelig uten klær eller en fattig uten et plagg å ha på sig?

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

²⁰Måtte ikke hans lender velsigne mig, fordi han fikk varme sig med ull av mine får?

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²¹Har jeg løftet min hånd mot den farløse, fordi jeg var viss på å få medhold i retten?

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²²Gid da min skulder må falle fra sitt ledd, og min arm bli brutt løs fra sin skål!

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²³For Guds straff fylte mig med redsel, og mot hans velde maktet jeg intet.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²⁴Har jeg satt mitt håp til gullet og sagt til gullklumpen: Du er min tillit?

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁵Har jeg gledet mig fordi min rikdom blev stor, og fordi min hånd vant mig meget gods?

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁶Når jeg så sollyset, hvorledes det strålte, og månen, hvor herlig den skred frem,

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁷blev da mitt hjerte dåret i lønndom, så jeg sendte dem håndkyss*? / {* så jeg gjorde mig skyldig i avgudsdyrkelse.}

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁸Nei, også det vilde være en misgjerning, hjemfalt til dom; for da hadde jeg fornektet Gud i det høie.

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁹Har jeg gledet mig ved min fiendes uferd og jublet når ulykken rammet ham?

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

³⁰Nei, jeg tillot ikke min munn å synde ved å forbanne ham og ønske ham døden.

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³¹Må ikke mine husfolk vidne at enhver fikk mette sig ved mitt bord?

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³²Aldri måtte en fremmed ligge utenfor mitt hus om natten; jeg åpnet mine dører for den veifarende.

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³³Har jeg, som mennesker pleier, skjult mine synder og dulgt min misgjerning i min barm,

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³⁴fordi jeg fryktet den store mengde og var redd for de fornemme slekters forakt, så jeg tidde stille og ikke gikk ut av min dør?

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁵Å, om jeg hadde nogen som vilde høre på mig! Se, her er min underskrift*, la den Allmektige svare mig! Å, om jeg hadde det skrift min motpart har satt op! / {* mitt underskrevne innlegg i saken.}

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁶Sannelig, jeg skulde ta det på min skulder, jeg skulde feste det til mitt hode som en krone;

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁷jeg skulde gjøre ham regnskap for alle mine skritt, som en fyrste skulde jeg møte ham.

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁸Dersom min aker skriker over mig, og alle dens furer gråter,

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁹dersom jeg har fortæret dens grøde uten betaling og utslukket dens eiers liv,

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

⁴⁰gid det da må vokse torner på min aker istedenfor hvete og ugress istedenfor bygg! Her ender Jobs ord.

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.