1Men hør nu, Job, på min tale og lytt til alle mine ord!
1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2Se, jeg har åpnet mine leber, allerede taler min tunge i min munn.
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3Ærlige og opriktige er mine ord, og hvad jeg vet, skal mine leber uttale likefrem.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4Guds Ånd har skapt mig, og den Allmektiges ånde holder mig live.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5Hvis du kan, så svar mig! Rust dig mot mig, tred frem!
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6Se, jeg er din like for Gud, også jeg er dannet av ler.
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7Redsel for mig skal ikke overvelde dig, og min myndighet ikke tynge dig.
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8Sannelig, du har sagt i mitt nærvær, så lød dine ord som jeg hørte:
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9Ren er jeg, uten brøde, plettfri er jeg og fri for misgjerning;
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10men Gud søker grunn til fiendskap mot mig, han akter mig for sin uvenn;
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11han setter mine føtter i stokken og vokter på alle mine veier.
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12Nei, i dette har du ikke rett, svarer jeg dig; Gud er jo større enn et menneske.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13Hvorfor går du i rette med ham? Han svarer jo ikke et eneste ord.
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14Men én gang taler Gud, ja to ganger hvis mennesket ikke akter på det.
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15I drøm, i nattlig syn, når dyp søvn faller på menneskene, når de slumrer på sitt leie,
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16da åpner han deres ører og trykker sitt segl på advarselen til dem,
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17for å få mennesket til å la sin gjerning fare og for å utrydde overmotet hos mannen,
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18for å berge hans sjel fra graven og hans liv fra å rammes av det drepende spyd.
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19Mennesket tuktes også med smerter på sitt leie, og en stadig uro går gjennem marg og ben.
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20Han vemmes ved brød og hans sjel ved lekker mat.
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21Hans kjøtt tæres bort, så en ikke ser det mere, og hans ben, som en før ikke så, ligger bare;
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22hans sjel kommer nær til graven og hans liv til dødens engler.
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23Er det da hos ham en engel, en tolk, en av tusen, som forkynner mennesket dets rette vei,
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24da ynkes Gud over ham og sier: Fri ham fra å fare ned i graven! Jeg har fått løsepenger.
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25Hans kropp blir da frodigere enn i ungdommen, han blir atter som i sin ungdoms dager.
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26Han beder til Gud, og han er ham nådig; han ser Guds åsyn med jubel, og han gir mennesket dets rettferdighet tilbake.
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27Han synger for menneskene og sier: Jeg hadde syndet og gjort det rette kroket, men han gjengjeldte mig det ikke;
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28han har fridd min sjel fra å fare ned i graven, og mitt liv ser lyset med lyst.
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29Se, alt dette gjør Gud to ganger, ja tre, mot en mann
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30for å frelse hans sjel fra graven, så han omstråles av de levendes lys.
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31Gi akt, Job, hør på mig! Ti, så jeg får tale.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32Har du ord, så svar mig, tal! Jeg vil gjerne gi dig rett.
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33Hvis ikke, så hør du på mig! Ti, så jeg får lære dig visdom.
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.