1Og Elihu tok atter til orde og sa:
1Још говори Елијуј и рече:
2Holder du det for rett, du som har sagt: Jeg er rettferdigere enn Gud,
2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3at du sier: Hvad nytter det mig, hvad gagn har jeg av at jeg ikke synder?
3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4Jeg vil gi dig svar, og dine venner med dig.
4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5Vend ditt øie mot himmelen og se, gi akt på skyene høit over dig!
5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6Om du synder, hvad gjør du ham med det? Og er dine overtredelser mange, hvad skade volder du ham?
6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7Er du rettferdig, hvad kan du gi ham, hvad mottar han av din hånd?
7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8Bare for et menneske, din likemann, kan din ugudelighet ha noget å si, og bare for et menneskebarn din rettferdighet.
8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9Over de mange undertrykkelser klager de; de skriker om hjelp mot de mektiges arm.
9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10Men ingen sier: Hvor er Gud, min skaper, han som lar lovsanger lyde om natten*, / {* d.e. i ulykkens natt.}
10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11han som gir oss forstand fremfor jordens dyr og gjør oss vise fremfor himmelens fugler?
11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12Da roper de, uten at han svarer, om hjelp mot de ondes overmot.
12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13Ja visselig, Gud hører ikke på tomme ord, den Allmektige akter ikke på slikt.
13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14Også når du sier at du ikke ser ham, så ser han nok din sak, og du må bie på ham.
14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15Men nu, fordi du ikke gjør det, hjemsøker han dig i sin vrede, og han akter ikke stort på overmodige ord.
15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16Og Job oplater sin munn med tom tale; han bruker mange ord i sin uforstand.
16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.