1Ingen er så djerv at han tør tirre den; hvem tør da sette sig op imot mig?
1[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2Hvem gav mig noget først, så jeg skulde gi ham vederlag? Alt under himmelen hører mig til.
2[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3Jeg vil ikke tie om dens lemmer, om dens store styrke og dens fagre bygning.
3[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4Hvem har dradd dens klædning av? Hvem tør komme innenfor dens dobbelte rad av tenner?
4[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5Hvem har åpnet dens kjevers dør? Rundt om dens tenner er redsel.
5[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6Stolte er skjoldenes rader; hvert av dem er tillukket som med et fast segl.
6[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7De ligger tett innpå hverandre, og ingen luft trenger inn imellem dem.
7[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8Det ene skjold henger fast ved det andre; de griper inn i hverandre og skilles ikke at.
8[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9Når den nyser, stråler det frem lys, og dens øine er som morgenrødens øielokk.
9[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10Bluss farer ut av dens gap, gnister spruter frem.
1041:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11Fra dens nesebor kommer røk som av en gryte som koker over siv.
11[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12Dens ånde tender kull i brand, og luer går ut av dens gap.
12[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13På dens hals har styrken sin bolig, og angsten springer foran den.
13[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14Dens doglapper sitter fast; de er som støpt på den og rører sig ikke.
14[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15Dens hjerte er fast som sten, fast som den underste kvernsten.
15[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16Når den hever sig, gruer helter; av redsel mister de sans og samling.
16[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17Rammes den med sverd, så biter det ikke på den, heller ikke lanse, pil eller kastespyd.
17[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18Den akter jern som strå, kobber som ormstukket tre.
18[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19Buens sønn* jager den ikke på flukt; slyngens stener blir som halm for den. / {* pilen.}
19[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20Stridsklubber aktes som halm, og den ler av det susende spyd.
20[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21På dens buk sitter skarpe skår, den gjør spor i dyndet som efter en treskeslede.
21[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22Den får dypet til å koke som en gryte; den får havet til å skumme som en salvekokers kjele.
22[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23Efter den lyser dens sti; dypet synes å ha sølvhår.
23[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24Det er intet på jorden som er herre over den; den er skapt til ikke å reddes.
24[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25Alt som er høit, ser den i øiet; den er en konge over alle stolte dyr.
25[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.