¹Rop du bare! Er det vel nogen som svarer dig? Og til hvem av de hellige vil du vende dig?

¹Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

²For harme slår dåren ihjel, og vrede dreper den tåpelige.

²Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

³Jeg så en dåre skyte røtter; men med ett måtte jeg rope ve over hans bolig.

³Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

⁴Hans barn var uten hjelp; de blev trådt ned i porten, og det var ingen som frelste dem.

⁴Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

⁵De hungrige åt op hans avling, ja, midt ut av torner hentet de den, og snaren lurte på hans gods.

⁵Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

⁶For ikke skyter ulykke op av støvet, og møie spirer ikke frem av jorden;

⁶Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

⁷men mennesket fødes til møie, likesom ildens gnister flyver høit i været.

⁷Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

⁸Men jeg vilde* vende mig til Gud og overlate min sak til ham, / {* om jeg var i ditt sted.}

⁸Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

⁹han som gjør store, uransakelige ting, under uten tall,

⁹Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

¹⁰som sender regn utover jorden og lar vann strømme utover markene,

¹⁰Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

¹¹som ophøier de ringe og lar de sørgende nå frem til frelse,

¹¹Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

¹²som gjør de kløktiges råd til intet, så deres hender ikke får utrettet noget som varer,

¹²Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

¹³han som fanger de vise i deres kløkt og lar de listiges råd bli forhastet;

¹³Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

¹⁴om dagen støter de på mørke, og om middagen famler de som om natten.

¹⁴Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

¹⁵Og således frelser han den fattige fra sverdet, fra deres munn og fra den sterkes hånd,

¹⁵Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

¹⁶og det blir håp for den ringe, og ondskapen må lukke sin munn.

¹⁶Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

¹⁷Ja, salig er det menneske Gud refser, og den Allmektiges tukt må du ikke akte ringe!

¹⁷Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

¹⁸For han sårer, og han forbinder; han slår, og hans hender læger.

¹⁸Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

¹⁹I seks trengsler skal han berge dig, og i den syvende skal intet ondt røre dig.

¹⁹Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

²⁰I hungersnød frir han dig fra døden og i krig fra sverdets vold.

²⁰У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

²¹For tungens svepe skal du være skjult, og du skal ikke frykte når ødeleggelsen kommer.

²¹Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

²²Ødeleggelse og hunger skal du le av, og for jordens ville dyr skal du ikke frykte;

²²Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

²³for med markens stener står du i pakt, og markens ville dyr holder fred med dig.

²³Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

²⁴Og du skal få se at ditt telt er trygt, og ser du over din eiendom, skal du intet savne.

²⁴И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

²⁵Og du skal få se at din ætt blir tallrik, og dine efterkommere som jordens urter.

²⁵Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

²⁶Du skal i fullmoden alder gå i graven, likesom kornbånd føres inn sin tid.

²⁶Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

²⁷Se, dette er det vi har utgransket, og således er det. Hør det og merk dig det!

²⁷Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.