¹Da nu Herren fikk vite at fariseerne hadde hørt at Jesus vant flere disipler og døpte flere enn Johannes

¹Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

²- dog var det ikke Jesus selv som døpte, men hans disipler -

²(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

³da forlot han Judea og drog atter bort til Galilea.

³Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

⁴Han måtte da reise gjennem Samaria.

⁴А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

⁵Så kom han til en by i Samaria, som heter Sykar, nær ved det stykke land som Jakob gav sin sønn Josef;

⁵Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.

⁶og der var Jakobs brønn. Jesus, som var trett av reisen, satt nu der ved brønnen; det var omkring den sjette time.

⁶А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.

⁷En kvinne fra Samaria kommer for å dra op vann. Jesus sier til henne: Gi mig å drikke!

⁷Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

⁸Hans disipler var gått bort til byen for å kjøpe mat.

⁸(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)

⁹Den samaritanske kvinne sier da til ham: Hvorledes kan du som er jøde, be mig, en samaritansk kvinne, om å få drikke? - for jøder har ikke samkvem med samaritaner.

⁹Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.

¹⁰Jesus svarte og sa til henne: Kjente du Guds gave, og visste du hvem det er som sier til dig: Gi mig å drikke! da hadde du bedt ham, og han hadde gitt dig levende vann.

¹⁰Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.

¹¹Kvinnen sier til ham: Herre! du har jo ikke noget å dra op vann med, og brønnen er dyp; hvor har du da det levende vann fra?

¹¹Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

¹²Du er da vel ikke større enn vår far Jakob, som gav oss brønnen og selv drakk av den, han og hans sønner og hans fe?

¹²Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

¹³Jesus svarte og sa til henne: Enhver som drikker av dette vann, skal tørste igjen;

¹³Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

¹⁴men den som drikker av det vann jeg vil gi ham, skal aldri i evighet tørste, men det vann jeg vil gi ham, blir i ham en kilde med vann som veller frem til evig liv.

¹⁴А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

¹⁵Kvinnen sier til ham: Herre! gi mig dette vann, så jeg kan slippe å tørste og å gå hit for å dra op vann!

¹⁵Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

¹⁶Han sier til henne: Gå avsted, kall på din mann, og kom så hit!

¹⁶Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

¹⁷Kvinnen svarte: Jeg har ingen mann. Jesus sa til henne: Med rette sa du: Jeg har ingen mann;

¹⁷Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

¹⁸for du har hatt fem menn, og den du nu har, er ikke din mann. Der talte du sant.

¹⁸Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

¹⁹Kvinnen sier til ham: Herre! jeg ser at du er en profet.

¹⁹Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.

²⁰Våre fedre tilbad på dette fjell, og I sier at i Jerusalem er det sted hvor en skal tilbede.

²⁰Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

²¹Jesus sier til henne: Tro mig, kvinne! den time kommer da I hverken skal tilbede Faderen på dette fjell eller i Jerusalem.

²¹Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

²²I tilbeder det I ikke kjenner, vi tilbeder det vi kjenner; for frelsen kommer fra jødene;

²²Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.

²³men den time kommer, og er nu, da de sanne tilbedere skal tilbede Faderen i ånd og sannhet; for det er sådanne tilbedere Faderen vil ha.

²³Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.

²⁴Gud er ånd, og de som tilbeder ham, bør tilbede i ånd og sannhet.

²⁴Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.

²⁵Kvinnen sier til ham: Jeg vet at Messias kommer, det er utlagt: Kristus; når han kommer, skal han forkynne oss alt.

²⁵Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.

²⁶Jesus sier til henne: Det er mig, jeg som taler med dig!

²⁶Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

²⁷Og i det samme kom hans disipler, og de undret sig over at han talte med en kvinne; dog sa ingen: Hvad vil du henne, eller: hvorfor taler du med henne?

²⁷И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

²⁸Kvinnen lot da sin vannkrukke stå og gikk bort til byen og sa til folket der:

²⁸А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

²⁹Kom og se en mann som har sagt mig alt jeg har gjort! Han skulde vel ikke være Messias?

²⁹Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

³⁰De gikk ut av byen og var på veien til ham.

³⁰Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

³¹Imens bad disiplene ham og sa: Rabbi, et!

³¹А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

³²Men han sa til dem: Jeg har mat å ete som I ikke vet om.

³²А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

³³Disiplene sa da til hverandre: Skulde nogen ha båret mat til ham?

³³Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

³⁴Jesus sier til dem: Min mat er å gjøre hans vilje som har sendt mig, og å fullføre hans gjerning.

³⁴А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.

³⁵Sier ikke I at det ennu er fire måneder, så kommer høsten? Se, jeg sier eder: Løft eders øine og se markene, de er alt hvite til høsten!

³⁵Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

³⁶Den som høster, får lønn og samler frukt til evig liv, forat både den som sår og den som høster, kan glede sig sammen;

³⁶И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

³⁷for her er det et sant ord at en sår og en annen høster.

³⁷Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

³⁸Jeg har utsendt eder for å høste det som ikke I har arbeidet med; andre har arbeidet, og I er kommet inn i deres arbeid.

³⁸Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

³⁹Men mange av samaritanene fra den by trodde på ham for kvinnens ords skyld, da hun vidnet: Han har sagt mig alt jeg har gjort.

³⁹И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.

⁴⁰Da nu samaritanene kom til ham, bad de ham bli hos dem; og han blev der to dager.

⁴⁰Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.

⁴¹Og mange flere trodde for hans ords skyld,

⁴¹И много их више верова за Његову беседу.

⁴²og de sa til kvinnen: Nu tror vi ikke lenger for din tales skyld; for vi har selv hørt, og vi vet nu at han sannelig er verdens frelser.

⁴²А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

⁴³Efter de to dager drog han derfra til Galilea;

⁴³А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

⁴⁴for Jesus vidnet selv at en profet blir ikke aktet på sitt eget hjemsted.

⁴⁴Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.

⁴⁵Da han nu kom til Galilea, tok galileerne imot ham, fordi de hadde sett alt det han hadde gjort i Jerusalem på høitiden; for også de var kommet til høitiden.

⁴⁵А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

⁴⁶Han kom da atter til Kana i Galilea, der hvor han hadde gjort vann til vin. Og det var en kongens mann i Kapernaum, som hadde en syk sønn;

⁴⁶Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.

⁴⁷da han fikk høre at Jesus var kommet fra Judea til Galilea, drog han til ham og bad at han vilde komme ned og helbrede hans sønn; for han var nær ved å dø.

⁴⁷Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

⁴⁸Jesus sa da til ham: Uten at I ser tegn og under, tror I ikke.

⁴⁸И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

⁴⁹Kongens mann sier til ham: Herre! kom ned før mitt barn dør!

⁴⁹Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

⁵⁰Jesus sier til ham: Gå hjem, din sønn lever! Mannen trodde det ord Jesus sa til ham, og gikk.

⁵⁰Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

⁵¹Da han nu alt var på hjemveien, møtte hans tjenere ham og fortalte at hans barn levde.

⁵¹И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

⁵²Han spurte dem da om den time da det var blitt bedre med ham; de sa til ham: Igår ved den syvende time forlot feberen ham.

⁵²Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

⁵³Faren skjønte da at det var den time da Jesus sa til ham: Din sønn lever; og han trodde selv, og hele hans hus.

⁵³Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.

⁵⁴Dette var det annet tegn som Jesus gjorde da han var kommet fra Judea til Galilea.

⁵⁴Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.