¹Og han kom inn i Jeriko og drog igjennem byen.

¹И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

²Og se, der var en mann som hette Sakkeus; han var overtolder og en rik mann.

²И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³Og han søkte å få se hvem som var Jesus, og han kunde ikke komme til for folket, for han var liten av vekst.

³И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴Da sprang han i forveien og steg op i et morbærtre for å få se ham; for hans vei gikk der forbi.

⁴И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵Og da Jesus kom til stedet, så han op og sa til ham: Sakkeus! skynd dig og stig ned! for idag skal jeg bli i ditt hus.

⁵И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶Og han skyndte sig og steg ned, og tok imot ham med glede.

⁶И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷Og da de så det, knurret de alle og sa: Han gikk inn for å ta herberge hos en syndig mann!

⁷И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸Men Sakkeus stod frem og sa til Herren: Se, Herre! Halvdelen av mitt gods gir jeg de fattige, og har jeg presset penger ut av nogen, gir jeg det firdobbelt igjen.

⁸А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹Og Jesus sa om ham: Idag er frelse blitt dette hus til del, eftersom og han er en Abrahams sønn;

⁹А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰for Menneskesønnen er kommet for å søke og frelse det som var fortapt.

¹⁰Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹Mens de hørte på dette, la han også en lignelse til, fordi han var nær ved Jerusalem, og de tenkte at Guds rike straks skulde komme til syne.

¹¹А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹²Han sa da: En mann av høi byrd drog til et land langt borte for å få kongemakt og så komme tilbake igjen.

¹²Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³Han kalte da ti av sine tjenere for sig, og gav dem ti pund og sa: Kjøpslå med dem til jeg kommer igjen.

¹³Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴Men hans landsmenn hatet ham, og skikket sendemenn avsted efter ham og lot si: Vi vil ikke at denne mann skal være konge over oss.

¹⁴И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵Og det skjedde da han hadde fått kongemakten og kom tilbake, da bød han at de tjenere han hadde gitt pengene, skulde kalles for ham, forat han kunde få vite hvad hver av dem hadde vunnet.

¹⁵И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶Da kom den første frem og sa: Herre! ditt pund har kastet av sig ti pund.

¹⁶Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷Og han sa til ham: Vel, du gode tjener! fordi du har vært tro i det små, skal du råde over ti byer.

¹⁷И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸Og den annen kom og sa: Herre! ditt pund har gitt fem pund.

¹⁸И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹Også til denne sa han: Vær du herre over fem byer!

¹⁹А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰Og en annen kom og sa: Herre! se her er ditt pund, som jeg har hatt liggende i et tørklæ;

²⁰И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹for jeg fryktet for dig, fordi du er en streng mann; du tar op det du ikke la ned, og høster det du ikke sådde.

²¹Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²²Han sier til ham: Efter din egen munn dømmer jeg dig, du dårlige tjener! Du visste at jeg er en streng mann, som tar op det jeg ikke la ned, og høster det jeg ikke sådde;

²²А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³hvorfor satte du da ikke mine penger ut hos pengevekslerne? Så hadde jeg, når jeg kom, fått dem tilbake med renter.

²³Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴Og han sa til dem som stod ved hans side: Ta pundet fra ham og gi det til ham som har de ti pund!

²⁴И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵- De sa til ham: Herre! han har jo ti pund! -

²⁵И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶Jeg sier eder at hver den som har, ham skal gis; men den som ikke har, fra ham skal endog tas det han har.

²⁶А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷Men disse mine fiender som ikke vilde at jeg skulde være konge over dem, før dem hit og hugg dem ned for mine øine!

²⁷А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸Og da han hadde sagt dette, drog han videre foran dem på sin vandring op til Jerusalem.

²⁸И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹Og det skjedde da han kom nær til Betfage og Betania, til det berg som kalles Oljeberget, da sendte han to av sine disipler avsted og sa:

²⁹И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰Gå bort til den by som ligger rett for oss! Når I kommer inn i den, skal I finne en fole bundet, som intet menneske har sittet på; løs den og før den hit!

³⁰Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹Og dersom nogen spør eder: Hvorfor løser I den? da skal I si så: Herren har bruk for den.

³¹И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³²Så gikk de utsendte avsted, og de fant det så som han hadde sagt dem.

³²А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³Og da de løste folen, sa dens eiermenn til dem: Hvorfor løser I folen?

³³А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴De sa: Herren har bruk for den.

³⁴А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵Og de førte den til Jesus, og de la sine klær på folen og lot Jesus sette sig på den.

³⁵И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶Da han nu drog frem, bredte de sine klær under ham på veien.

³⁶А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷Men da han allerede var nær ved nedgangen fra Oljeberget, begynte hele disippel-flokken glad å love Gud med høi røst for alle de kraftige gjerninger de hadde sett, og sa:

³⁷А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸Velsignet være kongen som kommer i Herrens navn! Fred i himmelen, og ære i det høieste!

³⁸Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹Og nogen av fariseerne blandt mengden sa til ham: Mester! irettesett dine disipler!

³⁹И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰Men han svarte og sa til dem: Jeg sier eder: Om disse tier, skal stenene rope.

⁴⁰И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹Og da han kom nær og så byen, gråt han over den og sa:

⁴¹И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴²Visste også du, om enn først på denne din dag, hvad som tjener til din fred! Men nu er det skjult for dine øine.

⁴²Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³For de dager skal komme over dig da dine fiender skal kaste en voll op om dig og kringsette dig og trenge dig fra alle sider,

⁴³Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴og slå dig til jorden og dine barn i dig, og ikke levne sten på sten i dig, fordi du ikke kjente din besøkelses tid.

⁴⁴И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵Og han gikk inn i templet og begynte å drive ut dem som drev handel der,

⁴⁵И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶og han sa til dem: Det er skrevet: Mitt hus skal være et bedehus. Men I har gjort det til en røverhule.

⁴⁶Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷Og han lærte daglig i templet. Men yppersteprestene og de skriftlærde og de første blandt folket søkte å få ryddet ham av veien.

⁴⁷И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸Og de fant ikke ut hvad de skulde gjøre; for hele folket hang ved ham og hørte på ham.

⁴⁸И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.