¹Da talte Jesus til folket og til sine disipler og sa:

¹Тада Исус рече к народу и ученицима својим

²På Mose stol sitter de skriftlærde og fariseerne.

²Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

³Derfor skal I gjøre og holde alt det de byder eder; men efter deres gjerninger skal I ikke gjøre. For de sier det, men de gjør det ikke;

³Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.

⁴de binder svære byrder, som er vanskelige å bære, og legger dem på menneskenes skuldrer, men selv vil de ikke røre dem med sin finger.

⁴Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

⁵Men de gjør alle sine gjerninger for å sees av menneskene; for de gjør sine minnesedler brede og sine dusker store,

⁵А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.

⁶og de vil gjerne sitte øverst ved gjestebudene og ha de øverste seter i synagogene

⁶И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,

⁷og få hilsninger på torvene og kalles rabbi av menneskene.

⁷И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!

⁸Men I skal ikke la eder kalle rabbi; for en er eders mester, men I er alle brødre.

⁸А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.

⁹Og I skal ikke kalle nogen på jorden eders far; for en er eders far, han som er i himmelen.

⁹И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.

¹⁰Heller ikke skal I la eder kalle lærere; for en er eders lærer, Kristus.

¹⁰Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

¹¹Men den største blandt eder skal være eders tjener.

¹¹А највећи између вас да вам буде слуга.

¹²Den sig selv ophøier, skal fornedres, og den sig selv fornedrer, skal ophøies.

¹²Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

¹³Men ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som lukker himlenes rike for menneskene! for selv går I ikke der inn, og dem som er i ferd med å gå der inn, tillater I ikke å gå inn.

¹³Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

¹⁴Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som opeter enkers hus og for et syns skyld holder lange bønner! Derfor skal I få dess hårdere dom.

¹⁴Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

¹⁵Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som farer over hav og land for å vinne en eneste tilhenger, og når han er blitt det, gjør I ham til et helvedes barn, to ganger verre enn I selv er!

¹⁵Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.

¹⁶Ve eder, I blinde veiledere, som sier: Om nogen sverger ved templet, det er intet; men den som sverger ved gullet i templet, han er bundet!

¹⁶Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.

¹⁷I dårer og blinde! hvad er størst, gullet, eller templet som helliger gullet?

¹⁷Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

¹⁸Og: Om nogen sverger ved alteret, det er intet; men den som sverger ved den offergave som ligger på det, han er bundet.

¹⁸И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

¹⁹I blinde! hvad er størst, offergaven, eller alteret som helliger gaven?

¹⁹Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

²⁰Derfor, den som sverger ved alteret, han sverger ved det og ved alt det som ligger på det,

²⁰Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

²¹og den som sverger ved templet, han sverger ved det og ved ham som bor i det,

²¹И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

²²og den som sverger ved himmelen, han sverger ved Guds trone og ved ham som sitter på den.

²²И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

²³Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som gir tiende av mynte og anis og karve, og ikke enser det som veier tyngre i loven: rett og barmhjertighet og trofasthet! Dette burde gjøres, og det andre ikke lates ugjort.

²³Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

²⁴I blinde veiledere, som avsiler myggen, men sluker kamelen!

²⁴Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.

²⁵Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som renser beger og fat utvendig, men innvendig er de fulle av rov og griskhet!

²⁵Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

²⁶Du blinde fariseer! rens først begeret og fatet innvendig, forat det også kan bli rent utvendig!

²⁶Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.

²⁷Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som ligner kalkede graver, som utvendig er fagre å se til, men innvendig er fulle av dødningeben og all urenhet!

²⁷Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

²⁸Således synes også I utvendig rettferdige for menneskene, men innvendig er I fulle av hykleri og urettferdighet.

²⁸Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹Ve eder, I skriftlærde og fariseere, I hyklere, I som bygger profetenes graver og pryder de rettferdiges gravsteder og sier:

²⁹Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

³⁰Hadde vi levd i våre fedres dager, da hadde vi ikke vært medskyldige med dem i profetenes blod!

³⁰И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

³¹Så gir I da eder selv det vidnesbyrd at I er deres barn som slo profetene ihjel;

³¹Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

³²fyll da også I eders fedres mål!

³²И ви допуните меру отаца својих.

³³I slanger! I ormeyngel! hvorledes kan I undfly helvedes dom?

³³Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?

³⁴Derfor, se, jeg sender til eder profeter og vismenn og skriftlærde; nogen av dem skal I slå ihjel og korsfeste, og nogen av dem skal I hudstryke i eders synagoger og forfølge fra by til by,

³⁴Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,

³⁵forat det skal komme over eder alt det rettferdige blod som er utøst på jorden, fra den rettferdige Abels blod inntil Sakarias', Barakias' sønns blod, han som I slo ihjel mellem templet og alteret;

³⁵Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.

³⁶sannelig sier jeg eder: Alt dette skal komme over denne slekt.

³⁶Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

³⁷Jerusalem! Jerusalem! du som slår ihjel profetene, og stener dem som er sendt til dig! hvor ofte jeg vilde samle dine barn, likesom en høne samler sine kyllinger under sine vinger! Og I vilde ikke.

³⁷Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!

³⁸Se, eders hus skal lates eder øde.

³⁸Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

³⁹For jeg sier eder: Fra nu av skal I ikke se mig før I sier: Velsignet være han som kommer i Herrens navn!

³⁹Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.