¹Da det nu var blitt morgen, holdt alle yppersteprestene og folkets eldste råd imot Jesus, at de kunde drepe ham,

¹А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.

²og de bandt ham og førte ham bort og overgav ham til landshøvdingen Pilatus.

²И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

³Da nu Judas, som forrådte ham, så at han var blitt domfelt, angret han det, og han kom tilbake til yppersteprestene og de eldste med de tretti sølvpenninger og sa:

³Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама

⁴Jeg har syndet da jeg forrådte uskyldig blod. Men de sa: Hvad kommer det oss ved? Se du dertil!

⁴Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.

⁵Da kastet han sølvpengene inn i templet, og gikk bort og hengte sig.

⁵И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.

⁶Men yppersteprestene tok sølvpengene og sa: Det er ikke tillatt å legge dem i tempelkisten; for det er blodpenger.

⁶А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

⁷Og de holdt råd med hverandre, og kjøpte for pengene pottemakerens aker til gravsted for fremmede.

⁷Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

⁸Derfor heter denne aker Blodakeren den dag idag.

⁸Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

⁹Da blev det opfylt som er talt ved profeten Jeremias, som sier: Og de tok de tretti sølvpenninger, den verdsattes verdi, han som Israels barn lot verdsette,

⁹Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;

¹⁰og de gav dem for pottemakerens aker, således som Herren bød mig.

¹⁰И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

¹¹Men Jesus blev stilt frem for landshøvdingen. Og landshøvdingen spurte ham: Er du jødenes konge? Jesus sa til ham: Du sier det.

¹¹А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

¹²Og på alle yppersteprestenes og de eldstes klagemål svarte han intet.

¹²И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.

¹³Da sa Pilatus til ham: Hører du ikke hvor meget de vidner imot dig?

¹³Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?

¹⁴Og han svarte ham ikke på et eneste ord, så landshøvdingen undret sig storlig.

¹⁴И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.

¹⁵Men på høitiden pleide landshøvdingen å gi folket en fange fri, hvem de vilde.

¹⁵А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

¹⁶Nu hadde de dengang en vel kjent fange, som hette Barabbas.

¹⁶А тада имаху знатног сужња по имену Варава.

¹⁷Da de nu var samlet, sa Pilatus til dem: Hvem vil I jeg skal gi eder fri, Barabbas eller Jesus, som de kaller Messias?

¹⁷И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?

¹⁸For han visste at det var av avind de hadde overgitt ham til ham.

¹⁸Јер знаше да су Га из зависти предали.

¹⁹Men mens han satt på dommersetet, sendte hans hustru bud til ham og lot si: Ha ikke noget med denne rettferdige å gjøre! for jeg har lidt meget i drømme idag for hans skyld.

¹⁹А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

²⁰Men yppersteprestene og de eldste overtalte folket til å be om å få Barabbas fri, og Jesus avlivet.

²⁰А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

²¹Landshøvdingen tok nu til orde og sa til dem: Hvem av de to vil I jeg skal gi eder fri? De sa: Barabbas!

²¹А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

²²Pilatus sier til dem: Hvad skal jeg da gjøre med Jesus, som de kaller Messias? De sier alle: La ham korsfeste!

²²Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

²³Han sa da: Hvad ondt har han da gjort? Men de ropte enda sterkere: La ham korsfeste!

²³Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.

²⁴Da Pilatus så at han intet utrettet, men at det bare blev større opstyr, tok han vann og vasket sine hender for folkets øine og sa: Jeg er uskyldig i denne rettferdiges blod; se I dertil!

²⁴А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.

²⁵Og alt folket svarte og sa: Hans blod komme over oss og over våre barn!

²⁵И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.

²⁶Da gav han dem Barabbas fri; men Jesus lot han hudstryke og overgav ham til å korsfestes.

²⁶Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

²⁷Da tok landshøvdingens stridsmenn Jesus med sig inn i borgen og samlet hele vakten omkring ham.

²⁷Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

²⁸Og de klædde ham av og hengte en skarlagens kappe om ham,

²⁸И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

²⁹og de flettet en krone av torner og satte på hans hode, og gav ham et rør i hans høire hånd, og de falt på kne for ham og hånte ham og sa: Vær hilset, du jødenes konge!

²⁹И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

³⁰Og de spyttet på ham og tok røret og slo ham i hodet.

³⁰И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.

³¹Og da de hadde hånet ham, tok de kappen av ham og klædde ham i hans egne klær, og førte ham bort for å korsfeste ham.

³¹И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

³²Men mens de var på veien, traff de en mann fra Kyrene ved navn Simon; ham tvang de til å bære hans kors.

³²И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.

³³Og da de kom til et sted som kalles Golgata, det er Hodeskallestedet,

³³И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,

³⁴gav de ham vin å drikke, blandet med galle; men da han smakte det, vilde han ikke drikke.

³⁴Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.

³⁵De korsfestet ham da, og delte hans klær imellem sig ved loddkasting;

³⁵А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;

³⁶og de satt der og holdt vakt over ham.

³⁶И сеђаху онде те Га чуваху.

³⁷Og over hans hode satte de klagemålet imot ham, således skrevet: Dette er Jesus, jødenes konge.

³⁷И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.

³⁸Da blev to røvere korsfestet sammen med ham, en på den høire og en på den venstre side.

³⁸Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.

³⁹Og de som gikk forbi, spottet ham og rystet på hodet og sa:

³⁹А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.

⁴⁰Du som bryter ned templet og bygger det op igjen på tre dager, frels dig selv! Er du Guds Sønn, da stig ned av korset!

⁴⁰И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.

⁴¹Likeså spottet også yppersteprestene tillikemed de skriftlærde og de eldste ham og sa:

⁴¹А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:

⁴²Andre har han frelst, sig selv kan han ikke frelse! Han er jo Israels konge; la ham nu stige ned av korset, så skal vi tro på ham!

⁴²Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.

⁴³Han har satt sin lit til Gud; han fri ham nu om han har behag i ham! Han har jo sagt: Jeg er Guds Sønn.

⁴³Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.

⁴⁴På samme måte hånte også røverne ham, de som var korsfestet med ham.

⁴⁴Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

⁴⁵Men fra den sjette time blev det mørke over hele landet like til den niende time.

⁴⁵А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.

⁴⁶Og ved den niende time ropte Jesus med høi røst og sa: Eli! Eli! lama sabaktani? det er: Min Gud! Min Gud! hvorfor har du forlatt mig?

⁴⁶А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

⁴⁷Men da nogen av dem som stod der, hørte det, sa de: Han roper på Elias!

⁴⁷А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.

⁴⁸Og straks løp en av dem frem og tok en svamp og fylte den med eddik og stakk den på et rør og gav ham å drikke.

⁴⁸И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

⁴⁹Men de andre sa: Vent, la oss se om Elias kommer for å frelse ham!

⁴⁹А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.

⁵⁰Men Jesus ropte atter med høi røst og opgav ånden.

⁵⁰А Исус опет повика гласно и испусти душу.

⁵¹Og se, forhenget i templet revnet i to stykker fra øverst til nederst, og jorden skalv, og klippene revnet,

⁵¹И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;

⁵²og gravene åpnedes, og mange av de hensovede helliges legemer stod op,

⁵²И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;

⁵³og de gikk ut av gravene efter hans opstandelse, og kom inn i den hellige stad og viste sig for mange.

⁵³И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴Men da høvedsmannen og de som holdt vakt med ham over Jesus, så jordskjelvet og det som skjedde, blev de såre forferdet og sa: Sannelig, denne var Guds Sønn!

⁵⁴А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.

⁵⁵Men mange kvinner som hadde fulgt Jesus fra Galilea og tjent ham, stod der og så på i frastand;

⁵⁵И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

⁵⁶blandt dem var Maria Magdalena, og Maria, Jakobs og Joses' mor, og Sebedeus-sønnenes mor.

⁵⁶Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

⁵⁷Men da det var blitt aften, kom en rik mann fra Arimatea ved navn Josef, som også var blitt en Jesu disippel;

⁵⁷А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.

⁵⁸han gikk til Pilatus og bad om Jesu legeme. Da bød Pilatus at det skulde gis ham.

⁵⁸Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.

⁵⁹Og Josef tok legemet og svøpte det i et rent, fint linklæde

⁵⁹И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;

⁶⁰og la det i sin nye grav, som han hadde latt hugge i klippen, og han veltet en stor sten for døren til graven, og gikk bort.

⁶⁰И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

⁶¹Men Maria Magdalena og den andre Maria var der og satt like imot graven.

⁶¹А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.

⁶²Men den næste dag, som var dagen efter beredelses-dagen, kom yppersteprestene og fariseerne sammen hos Pilatus

⁶²Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

⁶³og sa: Herre! vi kommer i hu at mens denne forfører ennu var i live, sa han: Tre dager efter står jeg op.

⁶³И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.

⁶⁴Byd derfor at de vokter graven vel til den tredje dag, forat ikke hans disipler skal komme og stjele ham og så si til folket: Han er opstanden fra de døde, og den siste forførelse bli verre enn den første.

⁶⁴Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.

⁶⁵Pilatus sa til dem: Der har I vakt; gå bort og vokt graven som best I kan!

⁶⁵Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

⁶⁶De gikk bort og voktet graven sammen med vakten, efterat de hadde satt segl på stenen.

⁶⁶А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.