¹Og da han så folket, gikk han op fjellet, og da han hadde satt sig, kom hans disipler til ham.

¹А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.

²Og han oplot sin munn, lærte dem og sa:

²И отворивши уста своја учаше их говорећи:

³Salige er de fattige i ånden; for himlenes rike er deres.

³Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

⁴Salige er de som sørger; for de skal trøstes.

⁴Благо онима који плачу, јер ће се утешити;

⁵Salige er de saktmodige; for de skal arve jorden.

⁵Благо кроткима, јер ће наследити земљу;

⁶Salige er de som hungrer og tørster efter rettferdighet; for de skal mettes.

⁶Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;

⁷Salige er de barmhjertige; for de skal finne barmhjertighet.

⁷Благо милостивима, јер ће бити помиловани;

⁸Salige er de rene av hjertet; for de skal se Gud.

⁸Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;

⁹Salige er de fredsommelige; for de skal kalles Guds barn.

⁹Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;

¹⁰Salige er de som er forfulgt for rettferdighets skyld; for himlenes rike er deres.

¹⁰Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

¹¹Salige er I når de spotter og forfølger eder og lyver eder allehånde ondt på for min skyld.

¹¹Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.

¹²Gled og fryd eder! for eders lønn er stor i himmelen; for således forfulgte de profetene før eder.

¹²Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.

¹³I er jordens salt; men når saltet mister sin kraft, hvad skal det så saltes med? Det duer ikke lenger til noget, uten til å kastes ut og tredes ned av menneskene.

¹³Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

¹⁴I er verdens lys; en by som ligger på et fjell, kan ikke skjules;

¹⁴Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

¹⁵en tender heller ikke et lys og setter det under en skjeppe, men i staken; så skinner det for alle i huset.

¹⁵Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.

¹⁶La således eders lys skinne for menneskene, forat de kan se eders gode gjerninger og prise eders Fader i himmelen!

¹⁶Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.

¹⁷I må ikke tro at jeg er kommet for å opheve loven eller profetene; jeg er ikke kommet for å opheve, men for å opfylle.

¹⁷Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.

¹⁸For sannelig sier jeg eder: Før himmel og jord forgår, skal ikke den minste bokstav eller en eneste tøddel forgå av loven, før det er skjedd alt sammen.

¹⁸Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.

¹⁹Derfor, den som bryter et eneste av disse minste bud og lærer menneskene således, han skal kalles den minste i himlenes rike; men den som holder dem og lærer andre dem, han skal kalles stor i himlenes rike.

¹⁹Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.

²⁰For jeg sier eder: Dersom eders rettferdighet ikke overgår de skriftlærdes og fariseernes, kommer I ingenlunde inn i himlenes rike.

²⁰Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

²¹I har hørt at det er sagt til de gamle: Du skal ikke slå ihjel, men den som slår ihjel, skal være skyldig for dommen.

²¹Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

²²Men jeg sier eder at hver den som blir vred på sin bror uten grunn, skal være skyldig for dommen; men den som sier til sin bror: Raka! skal være skyldig for rådet; men den som sier: Du dåre! skal være skyldig til helvedes ild.

²²А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.

²³Derfor, når du bærer ditt offer frem til alteret, og der kommer i hu at din bror har noget imot dig,

²³Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,

²⁴så la ditt offer ligge der foran alteret, og gå først bort og forlik dig med din bror, og kom så og bær ditt offer frem!

²⁴Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.

²⁵Skynd dig å være føielig mot din motstander så lenge du er med ham på veien, forat ikke motstanderen skal overgi dig til dommeren, og dommeren overgi dig til tjeneren, og du bli kastet i fengsel.

²⁵Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.

²⁶Sannelig sier jeg dig: Du skal ingenlunde komme ut derfra før du har betalt den siste øre.

²⁶Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.

²⁷I har hørt at det er sagt: Du skal ikke drive hor.

²⁷Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.

²⁸Men jeg sier eder at hver den som ser på en kvinne for å begjære henne, har alt drevet hor med henne i sitt hjerte.

²⁸А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.

²⁹Om ditt høire øie frister dig, da riv det ut og kast det fra dig! for det er bedre for dig at ett av dine lemmer går tapt enn at hele ditt legeme blir kastet i helvede.

²⁹А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

³⁰Og dersom din høire hånd frister dig, da hugg den av og kast den fra dig! for det er bedre for dig at ett av dine lemmer går tapt enn at hele ditt legeme kommer i helvede.

³⁰И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.

³¹Det er sagt: Den som skiller sig fra sin hustru, skal gi henne skilsmissebrev.

³¹Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

³²Men jeg sier eder at hver den som skiller sig fra sin hustru uten for hors skyld, han volder at hun driver hor, og den som gifter sig med en fraskilt kvinne, han driver hor.

³²А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.

³³Atter har I hørt at det er sagt til de gamle: Du skal ikke sverge falsk ed, men du skal holde dine eder for Herren.

³³Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.

³⁴Men jeg sier eder at I aldeles ikke skal sverge, hverken ved himmelen, for den er Guds trone,

³⁴А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;

³⁵eller ved jorden, for den er hans fotskammel, eller ved Jerusalem, for det er den store konges stad.

³⁵Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.

³⁶Heller ikke skal du sverge ved ditt hode; for du kan ikke gjøre ett hår hvitt eller sort.

³⁶Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.

³⁷Men eders tale skal være ja, ja, nei, nei; det som er mere enn dette, er av det onde.

³⁷Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.

³⁸I har hørt at det er sagt: Øie for øie, og tann for tann!

³⁸Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.

³⁹Men jeg sier eder at I ikke skal sette eder imot den som er ond mot eder; men om nogen slår dig på ditt høire kinn, da vend også det andre til ham,

³⁹А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;

⁴⁰og om nogen vil føre sak mot dig og ta din kjortel, da la ham også få kappen,

⁴⁰И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

⁴¹og om nogen tvinger dig til å gå en mil, da gå to med ham.

⁴¹И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.

⁴²Gi den som ber dig, og vend dig ikke bort fra den som vil låne av dig.

⁴²Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

⁴³I har hørt at det er sagt: Du skal elske din næste og hate din fiende.

⁴³Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.

⁴⁴Men jeg sier eder: Elsk eders fiender, velsign dem som forbanner eder, gjør vel imot dem som hater eder, og bed for dem som forfølger eder,

⁴⁴А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;

⁴⁵forat I kan bli eders himmelske Faders barn; for han lar sin sol gå op over onde og gode, og lar det regne over rettferdige og urettferdige.

⁴⁵Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

⁴⁶For om I elsker dem som elsker eder, hvad lønn har I da? Gjør ikke også tolderne det samme?

⁴⁶Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?

⁴⁷Og om I hilser bare på eders brødre, hvad stort gjør I da? Gjør ikke også hedningene det samme?

⁴⁷И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

⁴⁸Derfor skal I være fullkomne, likesom eders himmelske Fader er fullkommen.

⁴⁸Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.