¹Ta eder i vare at I ikke utøver eders rettferdighet for menneskenes øine, for å sees av dem; ellers har I ingen lønn hos eders Fader i himmelen.

¹Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.

²Derfor, når du gir almisse, da skal du ikke la blåse i basun for dig, som hyklerne gjør i synagogene og på gatene, for å æres av menneskene; sannelig sier jeg eder: De har allerede fått sin lønn.

²Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

³Men når du gir almisse, da la ikke din venstre hånd vite hvad din høire gjør,

³А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.

⁴forat din almisse kan være i lønndom, og din Fader, som ser i lønndom, han skal lønne dig i det åpenbare.

⁴Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁵Og når I beder, skal I ikke være som hyklerne; for de vil gjerne stå og bede i synagogene og på gatehjørnene, for å vise sig for menneskene; sannelig sier jeg eder: De har allerede fått sin lønn.

⁵И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

⁶Men du, når du beder, da gå inn i ditt lønnkammer og lukk din dør og bed til din Fader, som er i lønndom, og din Fader, som ser i lønndom, han skal lønne dig i det åpenbare.

⁶А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁷Og når I beder, skal I ikke ramse op mange ord som hedningene; for de tror at de blir bønnhørt når de bruker mange ord.

⁷А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.

⁸Gjør derfor ikke som de! for eders Fader vet hvad I trenger til, før I beder ham.

⁸Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;

⁹Derfor skal I bede således: Fader vår, du som er i himmelen! Helliget vorde ditt navn;

⁹Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;

¹⁰komme ditt rike; skje din vilje, som i himmelen, så og på jorden;

¹⁰Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

¹¹gi oss idag vårt daglige brød;

¹¹Хлеб наш потребни дај нам данас;

¹²og forlat oss vår skyld, som vi og forlater våre skyldnere;

¹²И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;

¹³og led oss ikke inn i fristelse; men fri oss fra det onde. For riket er ditt, og makten og æren i evighet. Amen.

¹³И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.

¹⁴For dersom I forlater menneskene deres overtredelser, da skal eders himmelske Fader også forlate eder;

¹⁴Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

¹⁵men dersom I ikke forlater menneskene deres overtredelser, da skal heller ikke eders Fader forlate eders overtredelser.

¹⁵Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

¹⁶Når I faster, da skal I ikke gå med mørkt åsyn som hyklerne; for de gjør sitt ansikt ukjennelig, forat menneskene skal se at de faster; sannelig sier jeg eder: De har allerede fått sin lønn.

¹⁶А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

¹⁷Men du, når du faster, da salv ditt hode og vask ditt ansikt,

¹⁷А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

¹⁸forat ikke menneskene skal se at du faster, men din Fader, som er i lønndom; og din Fader, som ser i lønndom, skal lønne dig.

¹⁸Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

¹⁹Samle eder ikke skatter på jorden, hvor møll og rust tærer, og hvor tyver bryter inn og stjeler;

¹⁹Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

²⁰men samle eder skatter i himmelen, hvor hverken møll eller rust tærer, og hvor tyver ikke bryter inn og stjeler!

²⁰Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

²¹For hvor din skatt er, der vil også ditt hjerte være.

²¹Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

²²Øiet er legemets lys; er ditt øie friskt, da blir hele ditt legeme lyst;

²²Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.

²³men er ditt øie sykt, da blir hele ditt legeme mørkt. Er altså lyset i dig mørke, hvor stort blir da mørket!

²³Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

²⁴Ingen kan tjene to herrer; for han vil enten hate den ene og elske den andre, eller holde sig til den ene og forakte den andre; I kan ikke tjene Gud og mammon.

²⁴Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

²⁵Derfor sier jeg eder: Vær ikke bekymret for eders liv, hvad I skal ete og hvad I skal drikke, eller for eders legeme, hvad I skal klæ eder med! Er ikke livet mere enn maten, og legemet mere enn klærne?

²⁵Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

²⁶Se på himmelens fugler: De sår ikke, de høster ikke, de samler ikke i lader, og eders himmelske Fader før dem allikevel. Er ikke I meget mere enn de?

²⁶Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

²⁷Og hvem av eder kan med all sin bekymring legge en alen til sin livslengde?

²⁷А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁸Og hvorfor er I bekymret for klærne? Akt på liljene på marken, hvorledes de vokser: de arbeider ikke, de spinner ikke;

²⁸И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

²⁹men jeg sier eder: Enn ikke Salomo i all sin herlighet var klædd som en av dem.

²⁹Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

³⁰Men klær Gud således gresset på marken, som står idag og imorgen kastes i ovnen, skal han da ikke meget mere klæ eder, I lite troende?

³⁰А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

³¹Derfor skal I ikke være bekymret og si: Hvad skal vi ete, eller hvad skal vi drikke, eller hvad skal vi klæ oss med?

³¹Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

³²For alt slikt søker hedningene efter, og eders himmelske Fader vet at I trenger til alt dette.

³²Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

³³Men søk først Guds rike og hans rettferdighet, så skal I få alt dette i tilgift!

³³Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

³⁴Vær altså ikke bekymret for den dag imorgen! for den dag imorgen skal bekymre sig for sig selv; hver dag har nok med sin egen plage.

³⁴Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.