¹En bønn av en elendig, når han vansmekter og utøser sin sorg for Herrens åsyn.

¹Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

²Herre, hør min bønn og la mitt rop komme til dig!

²Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

³Skjul ikke ditt åsyn for mig på den dag jeg er i nød! Bøi ditt øre til mig! På den dag jeg roper, skynd dig å svare mig!

³Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

⁴For mine dager er faret bort som en røk, og mine ben er forbrent som en brand.

⁴Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

⁵Mitt hjerte er stukket som en urt og fortørket; for jeg har glemt å ete mitt brød.

⁵Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

⁶For mine lydelige sukks skyld henger mine ben ved mitt kjøtt.

⁶Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

⁷Jeg ligner pelikanen i ørkenen, jeg er som uglen på øde steder.

⁷Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

⁸Jeg våker og er blitt som en enslig fugl på taket.

⁸Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

⁹Hele dagen spotter mine fiender mig; de som raser mot mig, sverger ved mig*. / {* JES 65, 15.}

⁹Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

¹⁰For jeg eter aske som brød og blander min drikk med gråt

¹⁰Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

¹¹for din vredes og din harmes skyld; for du har løftet mig op og kastet mig bort.

¹¹Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

¹²Mine dager er som en hellende skygge, og selv visner jeg som en urt.

¹²А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

¹³Men du, Herre, du troner til evig tid, og ditt minne varer fra slekt til slekt.

¹³Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

¹⁴Du vil reise dig, du vil forbarme dig over Sion; for det er tiden til å være det nådig, timen er kommet.

¹⁴Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

¹⁵For dine tjenere elsker dets stener, og de ynkes over dets støv.

¹⁵Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

¹⁶Og hedningene skal frykte Herrens navn, og alle jordens konger din herlighet.

¹⁶Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

¹⁷For Herren har bygget Sion, han har åpenbaret sig i sin herlighet.

¹⁷Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

¹⁸Han har vendt sig til de hjelpeløses bønn, og han har ikke foraktet deres bønn.

¹⁸Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

¹⁹Dette skal bli opskrevet for den kommende slekt, og det folk som skal skapes, skal love Herren.

¹⁹Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

²⁰For han har sett ned fra sin hellige høide, Herren har fra himmelen skuet til jorden

²⁰Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

²¹for å høre den fangnes sukk, for å løse dødens barn,

²¹Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

²²forat de i Sion skal forkynne Herrens navn og hans pris i Jerusalem,

²²Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

²³når de samler sig, folkeslagene og rikene, for å tjene Herren.

²³Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

²⁴Han har bøiet min kraft på veien, han har forkortet mine dager.

²⁴Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

²⁵Jeg sier: Min Gud, ta mig ikke bort midt i mine dager! Dine år varer fra slekt til slekt.

²⁵Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

²⁶Fordum grunnfestet du jorden, og himlene er dine henders gjerning.

²⁶То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

²⁷De skal forgå, men du blir stående; de skal alle eldes som et klæde, som et klædebon omskifter du dem, og de omskiftes,

²⁷Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

²⁸men du er den samme, og dine år får ingen ende.

²⁸Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

²⁹Dine tjeneres barn skal bo i ro, og deres avkom skal stå fast for ditt åsyn.