1Av David. Min sjel, lov Herren, og alt som i mig er, love hans hellige navn!
1Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2Min sjel, lov Herren og glem ikke alle hans velgjerninger!
2Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3Han som forlater all din misgjerning, som læger alle dine sykdommer,
3Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4han som forløser ditt liv fra graven, som kroner dig med miskunnhet og barmhjertighet,
4Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5han som metter din sjel* med det som godt er, så du blir ung igjen likesom ørnen**. / {* eg. din pryd.} / {** når den skifter sin ham.}
5Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6Herren gjør rettferd og rett mot alle undertrykte.
6Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7Han kunngjorde sine veier for Moses, sine gjerninger for Israels barn.
7Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8Herren er barmhjertig og nådig, langmodig og rik på miskunnhet.
8Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9Han går ikke alltid i rette og gjemmer ikke på vrede evindelig.
9Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10Han gjør ikke med oss efter våre synder og gjengjelder oss ikke efter våre misgjerninger.
10Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11For så høi som himmelen er over jorden, er hans miskunnhet mektig over dem som frykter ham.
11Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12Så langt som øst er fra vest, lar han våre misgjerninger være langt fra oss.
12Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13Som en far forbarmer sig over sine barn, forbarmer Herren sig over dem som frykter ham.
13Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14For han vet hvorledes vi er skapt, han kommer i hu at vi er støv.
14Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15Et menneskes dager er som gresset; som blomsten på marken, således blomstrer han.
15Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16Når vinden farer over ham, er han ikke mere, og hans sted kjenner ham ikke mere.
16Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17Men Herrens miskunnhet er fra evighet og inntil evighet over dem som frykter ham, og hans rettferdighet mot barnebarn,
17Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18mot dem som holder hans pakt, og dem som kommer hans bud i hu, så de gjør efter dem.
18Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19Herren har reist sin trone i himmelen, og hans rike hersker over alle ting.
19Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20Lov Herren, I hans engler, I veldige i makt, som fullbyrder hans ord, idet I adlyder hans ords røst!
20Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21Lov Herren, alle hans hærskarer, I hans tjenere som gjør hans vilje!
21Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22Lov Herren, alle hans gjerninger, på alle steder hvor han hersker! Min sjel, lov Herren!
22Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!