1Min sjel, lov Herren! Herre min Gud, du er såre stor, høihet og herlighet har du iklædd dig.
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2Han hyller sig i lys som i et klædebon, han spenner himmelen ut som et telt,
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3han som tømrer i vannene sine høie saler, han som gjør skyene til sin vogn, som farer frem på vindens vinger.
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4Han gjør vinder til sine engler, luende ild til sine tjenere.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5Han grunnfestet jorden på dens støtter, den skal ikke rokkes i all evighet.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6Du hadde dekket den med dype vann som med et klædebon; vannene stod over fjellene.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7For din trusel flydde de, for din tordens røst for de hastig bort.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8De steg op til fjellene, fór ned i dalene, til det sted du hadde grunnfestet for dem.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9En grense satte du, som de ikke skal overskride; de skal ikke vende tilbake for å dekke jorden.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10Han lar kilder springe frem i dalene; mellem fjellene går de.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11De gir alle markens dyr å drikke; villeslene slukker sin tørst.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Over dem bor himmelens fugler; mellem grenene lar de høre sin røst.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13Han vanner fjellene fra sine høie saler; av dine gjerningers frukt mettes jorden.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14Han lar gress gro for feet og urter til menneskets tjeneste, til å få brød frem av jorden.
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15Og vin gleder menneskets hjerte, så den gjør åsynet mer skinnende enn olje, og brød styrker menneskets hjerte.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16Herrens trær mettes, Libanons sedrer som han har plantet,
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17der hvor fuglene bygger rede, storken som har sin bolig i cypressene.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18De høie fjell er for stengjetene, klippene er tilflukt for fjellgrevlingene.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19Han gjorde månen til å fastsette tidene; solen kjenner sin nedgangstid.
19Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Du gjør mørke, og det blir natt; i den rører sig alle dyrene i skogen.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21De unge løver brøler efter rov, for å kreve sin føde av Gud.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22Solen går op, de trekker sig tilbake og legger sig i sine boliger.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Mennesket går ut til sin gjerning og til sitt arbeid inntil aftenen.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24Hvor mange dine gjerninger er, Herre! Du gjorde dem alle viselig; jorden er full av det du har skapt.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25Der er havet, stort og vidtstrakt; der er en vrimmel uten tall, der er dyr, både små og store.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Der går skibene, Leviatan*, som du skapte til å leke sig der. / {* SLM 74, 14.}
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27Alle venter de på dig, at du skal gi dem deres føde i sin tid.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Du gir dem, de sanker; du oplater din hånd, de mettes med godt.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Du skjuler ditt åsyn, de forferdes; du drar deres livsånde tilbake, de dør og vender tilbake til sitt støv.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Du sender din Ånd ut, de skapes, og du gjør jordens skikkelse ny igjen.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Herrens ære være til evig tid! Herren glede sig i sine gjerninger!
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32Han som ser til jorden, og den bever, som rører ved fjellene, og de ryker.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33Jeg vil lovsynge Herren så lenge jeg lever; jeg vil synge for min Gud så lenge jeg er til.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34Måtte min tale tekkes ham! Jeg vil glede mig i Herren!
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Men måtte syndere utryddes av jorden, og ugudelige ikke mere finnes! Min sjel, lov Herren! Halleluja*! / {* d.e. lov Herren.}
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!