¹Halleluja! Pris Herren, for han er god, hans miskunnhet varer evindelig.

¹Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

²Hvem kan utsi Herrens veldige gjerninger, forkynne all hans pris?

²Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?

³Salige er de som tar vare på det som rett er, den som gjør rettferdighet til enhver tid.

³Благо онима који држе истину и творе право свагда!

⁴Kom mig i hu, Herre, efter din nåde mot ditt folk, se til mig med din frelse,

⁴Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,

⁵så jeg kan se på dine utvalgtes lykke, glede mig med ditt folks glede, rose mig med din arv!

⁵Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.

⁶Vi har syndet med våre fedre, vi har gjort ille, vi har vært ugudelige.

⁶Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

⁷Våre fedre i Egypten aktet ikke på dine undergjerninger, de kom ikke i hu dine mange nådegjerninger, men var gjenstridige ved havet, ved det Røde Hav.

⁷Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.

⁸Dog frelste han dem for sitt navns skyld, for å kunngjøre sitt velde,

⁸Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.

⁹og han truet det Røde Hav, og det blev tørt, og han lot dem gå gjennem dypene som i en ørken,

⁹Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

¹⁰og han frelste dem av hans hånd som hatet dem, og forløste dem av fiendens hånd,

¹⁰И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

¹¹og vannet skjulte deres motstandere, det blev ikke én av dem tilbake.

¹¹Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

¹²Da trodde de på hans ord, de sang hans pris.

¹²Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.

¹³Men snart glemte de hans gjerninger, de bidde ikke på hans råd;

¹³Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.

¹⁴men de blev grepet av begjærlighet i ørkenen, og de fristet Gud på det øde sted.

¹⁴Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

¹⁵Da gav han dem det de vilde ha, men sendte tærende sykdom over deres liv.

¹⁵Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

¹⁶Og de blev avindsyke mot Moses i leiren, mot Aron, Herrens hellige.

¹⁶Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.

¹⁷Jorden oplot sig og slukte Datan og skjulte Abirams hop,

¹⁷Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.

¹⁸og en ild satte deres hop i brand, en lue brente op de ugudelige.

¹⁸И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

¹⁹De gjorde en kalv ved Horeb og tilbad et støpt billede,

¹⁹Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

²⁰og de byttet sin ære* mot billedet av en okse, som eter gress. / {* 5MO 10, 21.}

²⁰Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

²¹De glemte Gud, sin frelser, som hadde gjort store ting i Egypten,

²¹Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,

²²undergjerninger i Kams land, forferdelige ting ved det Røde Hav.

²²Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

²³Da sa han at han vilde ødelegge dem, dersom ikke Moses, hans utvalgte, hadde stilt sig i gapet for hans åsyn for å avvende hans vrede fra å ødelegge dem.

²³И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.

²⁴Og de foraktet det herlige land, de trodde ikke hans ord,

²⁴После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.

²⁵og de knurret i sine telt, de hørte ikke på Herrens røst.

²⁵Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.

²⁶Da opløftet han sin hånd og svor at han vilde la dem falle i ørkenen

²⁶И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

²⁷og la deres avkom falle iblandt hedningene og sprede dem i landene.

²⁷Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.

²⁸Og de bandt sig til Ba'al-Peor og åt av offere til døde*, / {* d.e. de livløse avgudsbilleder.}

²⁸И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

²⁹og de vakte harme ved sine gjerninger, og en plage brøt inn iblandt dem.

²⁹И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.

³⁰Da stod Pinehas frem og holdt dom, og plagen stanset;

³⁰И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

³¹og det blev regnet ham til rettferdighet fra slekt til slekt evindelig.

³¹И то му се прими у правду, од колена до колена довека.

³²Og de vakte vrede ved Meribas vann, og det gikk Moses ille for deres skyld;

³²И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

³³for de var gjenstridige mot hans* Ånd, og han talte tankeløst med sine leber. / {* d.e. Guds.}

³³Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.

³⁴De ødela ikke de folk som Herren hadde talt til dem om,

³⁴Не истребише народе, за које им је Господ рекао;

³⁵men de blandet sig med hedningene og lærte deres gjerninger,

³⁵Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.

³⁶og de tjente deres avguder, og disse blev dem til en snare,

³⁶Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.

³⁷og de ofret sine sønner og sine døtre til maktene*. / {* d.e. avgudene.}

³⁷Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

³⁸og de utøste uskyldig blod, sine sønners og sine døtres blod, som de ofret til Kana'ans avguder, og landet blev vanhelliget ved blod.

³⁸Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.

³⁹De blev urene ved sine gjerninger og drev hor ved sin adferd.

³⁹Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

⁴⁰Da optendtes Herrens vrede mot hans folk, og han fikk avsky for sin arv.

⁴⁰И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.

⁴¹Og han gav dem i hedningers hånd, og de som hatet dem, hersket over dem,

⁴¹И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

⁴²og deres fiender trengte dem, og de blev ydmyket under deres hånd.

⁴²Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

⁴³Mange ganger utfridde han dem; men de var gjenstridige i sine råd, og de sank ned i usseldom for sin misgjernings skyld.

⁴³Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

⁴⁴Og han så til dem når de var i nød, idet han hørte deres klagerop.

⁴⁴Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

⁴⁵Og i sin godhet mot dem kom han sin pakt i hu, og det gjorde ham ondt efter hans store miskunnhet,

⁴⁵И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;

⁴⁶og han lot dem finne barmhjertighet for alle deres åsyn som hadde ført dem i fangenskap.

⁴⁶И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

⁴⁷Frels oss, Herre vår Gud, og samle oss fra hedningene til å love ditt hellige navn, rose oss av å kunne prise dig!

⁴⁷Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!

⁴⁸Lovet være Herren, Israels Gud, fra evighet og til evighet! Og alt folket sier: Amen. Halleluja!

⁴⁸Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!