¹Salige er de hvis vei er ulastelig, som vandrer i Herrens lov.

¹Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.

²Salige er de som tar vare på hans vidnesbyrd, som søker ham av hele sitt hjerte

²Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;

³og ikke gjør urett, men vandrer på hans veier.

³Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!

⁴Du har gitt dine befalinger forat en skal holde dem nøie.

⁴Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.

⁵O, at mine veier måtte bli faste, så jeg holder dine forskrifter!

⁵Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!

⁶Da skal jeg ikke bli til skamme når jeg gir akt på alle dine bud.

⁶Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;

⁷Jeg vil prise dig i hjertets opriktighet når jeg lærer din rettferdighets lover å kjenne.

⁷Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.

⁸Dine forskrifter vil jeg holde; du må ikke rent forlate mig!

⁸Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.

⁹Hvorved skal den unge holde sin sti ren? Ved å holde sig efter ditt ord.

⁹Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.

¹⁰Av hele mitt hjerte har jeg søkt dig; la mig ikke fare vill fra dine bud!

¹⁰Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.

¹¹I mitt hjerte har jeg gjemt ditt ord forat jeg ikke skal synde imot dig.

¹¹У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.

¹²Lovet være du, Herre! Lær mig dine forskrifter!

¹²Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.

¹³Med mine leber har jeg forkynt alle lover fra din munn.

¹³Устима својим јављам све судове уста Твојих.

¹⁴Over dine vidnesbyrds vei har jeg gledet mig, som over all rikdom.

¹⁴На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.

¹⁵På dine befalinger vil jeg grunde og tenke på dine stier.

¹⁵О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.

¹⁶I dine forskrifter forlyster jeg mig, jeg glemmer ikke ditt ord.

¹⁶Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

¹⁷Gjør vel imot din tjener, så jeg kan leve! Da vil jeg holde ditt ord.

¹⁷Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.

¹⁸Lat op mine øine, så jeg kan skue de underfulle ting i din lov!

¹⁸Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;

¹⁹Jeg er en gjest på jorden; skjul ikke dine bud for mig!

¹⁹Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.

²⁰Min sjel er knust, så jeg lenges efter dine lover til enhver tid.

²⁰Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.

²¹Du har truet de overmodige, de forbannede, som farer vill fra dine bud.

²¹Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.

²²Ta skam og forakt bort fra mig! For jeg har tatt vare på dine vidnesbyrd.

²²Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.

²³Fyrster har også sittet og talt sammen imot mig; din tjener grunder på dine forskrifter.

²³Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.

²⁴Dine vidnesbyrd er også min lyst; de er mine rådgivere.

²⁴Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.

²⁵Min sjel er nedtrykt i støvet; hold mig i live efter ditt ord!

²⁵Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.

²⁶Jeg fortalte dig mine veier, og du svarte mig; lær mig dine forskrifter!

²⁶Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.

²⁷La mig forstå dine befalingers vei! Så vil jeg grunde på dine undergjerninger.

²⁷Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.

²⁸Min sjel gråter av sorg; reis mig op efter ditt ord!

²⁸Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

²⁹Vend løgnens vei bort fra mig, og unn mig din lov!

²⁹Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.

³⁰Trofasthets vei har jeg utvalgt, dine lover har jeg satt for mig.

³⁰Пут истини избрах, законе Твоје тражим.

³¹Jeg henger ved dine vidnesbyrd; Herre, la mig ikke bli til skamme!

³¹Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.

³²Dine buds vei vil jeg løpe; for du frir mitt hjerte fra angst.

³²Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.

³³Lær mig, Herre, dine forskrifters vei! Så vil jeg ta vare på den inntil enden.

³³Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.

³⁴Lær mig! Så vil jeg ta vare på din lov og holde den av hele mitt hjerte.

³⁴Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.

³⁵Led mig frem på dine buds sti! For i den har jeg min lyst.

³⁵Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.

³⁶Bøi mitt hjerte til dine vidnesbyrd og ikke til vinning!

³⁶Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.

³⁷Vend mine øine bort fra å se efter tomhet, hold mig i live på din vei!

³⁷Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

³⁸Opfyll for din tjener ditt ord, som er for dem som frykter dig!

³⁸Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.

³⁹Ta bort min vanære, som jeg frykter for! For dine lover er gode.

³⁹Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.

⁴⁰Se, jeg lenges efter dine befalinger; hold mig i live ved din rettferdighet!

⁴⁰Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.

⁴¹La dine nådegjerninger, Herre, komme over mig, din frelse efter ditt ord!

⁴¹Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.

⁴²Jeg vil gi den svar som håner mig; for jeg setter min lit til ditt ord.

⁴²И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.

⁴³Ta ikke sannhets ord så rent bort fra min munn! For jeg bier på dine dommer.

⁴³Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.

⁴⁴Jeg vil holde din lov stadig, evindelig og alltid.

⁴⁴И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.

⁴⁵La mig vandre i fritt rum! For jeg spør efter dine befalinger.

⁴⁵Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.

⁴⁶Jeg vil tale om dine vidnesbyrd for konger og skal ikke bli til skamme.

⁴⁶Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.

⁴⁷Jeg har min lyst i dine bud, som jeg elsker.

⁴⁷Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.

⁴⁸Jeg løfter mine hender til dine bud, som jeg elsker, og jeg vil grunde på dine forskrifter.

⁴⁸Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.

⁴⁹Kom i hu ordet til din tjener, fordi du har gitt mig håp!

⁴⁹Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.

⁵⁰Det er min trøst i min elendighet at ditt ord har holdt mig i live.

⁵⁰У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

⁵¹De overmodige har spottet mig såre; fra din lov er jeg ikke avveket.

⁵¹Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.

⁵²Jeg kom dine dommer fra evighet i hu, Herre, og jeg blev trøstet.

⁵²Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

⁵³En brennende harme har grepet mig over de ugudelige, som forlater din lov.

⁵³Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.

⁵⁴Dine forskrifter er blitt mine lovsanger i min utlendighets hus.

⁵⁴Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.

⁵⁵Jeg kom om natten ditt navn i hu, Herre, og jeg holdt din lov.

⁵⁵Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.

⁵⁶Dette blev mig gitt: at jeg har tatt vare på dine befalinger.

⁵⁶То је моје, да чувам заповести Твоје.

⁵⁷Herren er min del, sa jeg, idet jeg holdt dine ord.

⁵⁷Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.

⁵⁸Jeg bønnfalt dig av hele mitt hjerte: Vær mig nådig efter ditt ord!

⁵⁸Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.

⁵⁹Jeg eftertenkte mine veier og vendte mine føtter til dine vidnesbyrd.

⁵⁹Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.

⁶⁰Jeg hastet og ventet ikke med å holde dine bud.

⁶⁰Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.

⁶¹De ugudeliges strikker har omspent mig, din lov har jeg ikke glemt.

⁶¹Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.

⁶²Midt om natten står jeg op for å prise dig for din rettferdighets lover.

⁶²У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.

⁶³Jeg holder mig til alle dem som frykter dig, og som holder dine befalinger.

⁶³У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.

⁶⁴Jorden er full av din miskunnhet, Herre; lær mig dine forskrifter!

⁶⁴Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.

⁶⁵Du har gjort vel imot din tjener, Herre, efter ditt ord.

⁶⁵Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.

⁶⁶Lær mig god skjønnsomhet og kunnskap! For jeg tror på dine bud.

⁶⁶Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.

⁶⁷Før jeg blev ydmyket, fór jeg vill; men nu holder jeg ditt ord.

⁶⁷Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.

⁶⁸Du er god og gjør godt; lær mig dine forskrifter!

⁶⁸Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.

⁶⁹De overmodige har spunnet løgn sammen imot mig; jeg holder dine befalinger av hele mitt hjerte.

⁶⁹Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.

⁷⁰Deres hjerte er som en fettklump; jeg har min lyst i din lov.

⁷⁰Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.

⁷¹Det var mig godt at jeg blev ydmyket, forat jeg kunde lære dine forskrifter.

⁷¹Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

⁷²Din munns lov er mig bedre enn tusen stykker gull og sølv.

⁷²Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.

⁷³Dine hender har skapt mig og gjort mig; gi mig forstand, forat jeg må lære dine bud!

⁷³Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.

⁷⁴De som frykter dig, skal se mig og glede sig; for jeg venter på ditt ord.

⁷⁴Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.

⁷⁵Jeg vet, Herre, at dine dommer er rettferdighet, og i trofasthet har du ydmyket mig.

⁷⁵Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.

⁷⁶La din miskunnhet være mig til trøst efter ditt ord til din tjener!

⁷⁶Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.

⁷⁷La din miskunnhet komme over mig, forat jeg kan leve! For din lov er min lyst.

⁷⁷Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.

⁷⁸La de overmodige bli til skamme! For de har trykket mig ned uten årsak; jeg grunder på dine befalinger.

⁷⁸Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.

⁷⁹La dem vende tilbake til mig, de som frykter dig og kjenner dine vidnesbyrd!

⁷⁹Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.

⁸⁰La mitt hjerte være fullkomment i dine forskrifter, forat jeg ikke skal bli til skamme!

⁸⁰Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.

⁸¹Min sjel vansmekter av lengsel efter din frelse; jeg venter på ditt ord.

⁸¹Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.

⁸²Mine øine vansmekter av lengsel efter ditt ord idet jeg sier: Når vil du trøste mig?

⁸²Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?

⁸³For jeg er som en skinnsekk i røk*; dine forskrifter glemmer jeg ikke. / {* d.e. jeg tørker bort.}

⁸³Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.

⁸⁴Hvor mange er vel din tjeners dager? Når vil du holde dom over mine forfølgere?

⁸⁴Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?

⁸⁵De overmodige har gravd graver for mig, de som ikke skikker sig efter din lov.

⁸⁵Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.

⁸⁶Alle dine bud er trofasthet; uten årsak forfølger de mig; hjelp mig!

⁸⁶Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.

⁸⁷På lite nær har de tilintetgjort mig i landet; men jeg har ikke forlatt dine befalinger.

⁸⁷Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.

⁸⁸Hold mig i live efter din miskunnhet! Så vil jeg ta vare på din munns vidnesbyrd.

⁸⁸По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.

⁸⁹Til evig tid, Herre, står ditt ord fast i himmelen.

⁸⁹Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,

⁹⁰Fra slekt til slekt varer din trofasthet; du grunnfestet jorden, og den stod der.

⁹⁰Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.

⁹¹Til å utføre dine dommer står de* der enn idag; for alle ting er dine tjenere. / {* himmelen og jorden.}

⁹¹По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.

⁹²Dersom din lov ikke hadde vært min lyst, var jeg omkommet i min elendighet.

⁹²Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.

⁹³Til evig tid skal jeg ikke glemme dine befalinger; for ved dem har du holdt mig i live.

⁹³Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.

⁹⁴Din er jeg, frels mig! For jeg har søkt dine befalinger.

⁹⁴Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.

⁹⁵De ugudelige har bidd på mig for å ødelegge mig; jeg gir akt på dine vidnesbyrd.

⁹⁵Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.

⁹⁶På all fullkommenhet har jeg sett en ende, men ditt bud strekker sig såre vidt.

⁹⁶Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.

⁹⁷Hvor jeg har din lov kjær! Hele dagen grunder jeg på den.

⁹⁷Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.

⁹⁸Dine bud gjør mig visere enn mine fiender; for til evig tid eier jeg dem.

⁹⁸Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.

⁹⁹Jeg er blitt klokere enn alle mine lærere; for jeg grunder på dine vidnesbyrd.

⁹⁹Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.

¹⁰⁰Jeg er forstandigere enn de gamle; for jeg har tatt vare på dine befalinger.

¹⁰⁰Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.

¹⁰¹Fra enhver ond sti har jeg holdt mine føtter borte forat jeg kunde holde ditt ord.

¹⁰¹Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.

¹⁰²Fra dine lover er jeg ikke avveket; for du har lært mig.

¹⁰²Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.

¹⁰³Hvor dine ord er søte for min gane, mere enn honning for min munn!

¹⁰³Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!

¹⁰⁴Av dine befalinger får jeg forstand; derfor hater jeg all løgnens sti.

¹⁰⁴Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.

¹⁰⁵Ditt ord er en lykte for min fot og et lys for min sti.

¹⁰⁵Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.

¹⁰⁶Jeg har svoret, og jeg har holdt det, å ta vare på din rettferdighets lover.

¹⁰⁶Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.

¹⁰⁷Jeg er såre nedbøiet; Herre, hold mig i live efter ditt ord!

¹⁰⁷Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.

¹⁰⁸La min munns frivillige offere tekkes dig, Herre, og lær mig dine lover!

¹⁰⁸Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.

¹⁰⁹Jeg går alltid med livet i hendene, men din lov har jeg ikke glemt.

¹⁰⁹Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.

¹¹⁰De ugudelige har lagt snare for mig, men jeg har ikke forvillet mig fra dine befalinger.

¹¹⁰Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.

¹¹¹Jeg har fått dine vidnesbyrd i eie evindelig; for de er mitt hjertes glede.

¹¹¹Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

¹¹²Jeg har bøiet mitt hjerte til å gjøre efter dine forskrifter evindelig, inntil enden.

¹¹²Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.

¹¹³De tvesinnede hater jeg, men din lov elsker jeg.

¹¹³Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.

¹¹⁴Du er mitt skjul og mitt skjold, jeg venter på ditt ord.

¹¹⁴Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.

¹¹⁵Vik fra mig, I som gjør ondt, forat jeg må holde min Guds bud!

¹¹⁵Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.

¹¹⁶Hold mig oppe efter ditt ord, forat jeg kan leve, og la mig ikke bli til skamme med mitt håp!

¹¹⁶Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.

¹¹⁷Støtt mig, så jeg må bli frelst! Da vil jeg alltid skue med lyst på dine forskrifter.

¹¹⁷Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.

¹¹⁸Du akter for intet alle dem som farer vill fra dine forskrifter; for deres svik er forgjeves.

¹¹⁸Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.

¹¹⁹Som slagg bortrydder du alle ugudelige på jorden; derfor elsker jeg dine vidnesbyrd.

¹¹⁹Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.

¹²⁰Av redsel for dig gyser min kropp, og jeg frykter for dine dommer.

¹²⁰Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.

¹²¹Jeg har gjort rett og rettferdighet; du vil ikke overgi mig til dem som undertrykker mig.

¹²¹Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.

¹²²Gå i borgen for din tjener, forat det kan gå ham vel! La ikke de overmodige undertrykke mig!

¹²²Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.

¹²³Mine øine vansmekter av lengsel efter din frelse og efter din rettferdighets ord.

¹²³Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.

¹²⁴Gjør med din tjener efter din miskunnhet, og lær mig dine forskrifter!

¹²⁴Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.

¹²⁵Jeg er din tjener; lær mig, så jeg kan kjenne dine vidnesbyrd!

¹²⁵Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.

¹²⁶Det er tid for Herren å gripe inn; de har brutt din lov.

¹²⁶Време је да Господ ради; оборише закон Твој.

¹²⁷Derfor elsker jeg dine bud mere enn gull, ja mere enn fint gull.

¹²⁷Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.

¹²⁸Derfor holder jeg alle befalinger om alle ting for å være rette; jeg hater all løgnens sti.

¹²⁸Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.

¹²⁹Underfulle er dine vidnesbyrd; derfor tar min sjel vare på dem.

¹²⁹Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.

¹³⁰Dine ords åpenbaring oplyser, den gjør enfoldige forstandige.

¹³⁰Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.

¹³¹Jeg åpnet min munn og sukket av lengsel; for jeg stundet efter dine bud.

¹³¹Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.

¹³²Vend dig til mig og vær mig nådig, som rett er mot dem som elsker ditt navn!

¹³²Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.

¹³³Gjør mine trin faste ved ditt ord, og la ingen urett herske over mig!

¹³³Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.

¹³⁴Forløs mig fra menneskers vold! Så vil jeg holde dine befalinger.

¹³⁴Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.

¹³⁵La ditt åsyn lyse for din tjener, og lær mig dine forskrifter!

¹³⁵Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.

¹³⁶Mine øine flyter bort i vannstrømmer over dem som ikke holder din lov.

¹³⁶Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.

¹³⁷Du er rettferdig, Herre, og dine dommer er rettvise.

¹³⁷Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.

¹³⁸Du har fastsatt dine vidnesbyrd i rettferdighet og stor trofasthet.

¹³⁸Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.

¹³⁹Min nidkjærhet har fortært mig, fordi mine motstandere har glemt dine ord.

¹³⁹Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.

¹⁴⁰Ditt ord er vel renset, og din tjener elsker det.

¹⁴⁰Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.

¹⁴¹Jeg er liten og foraktet; jeg har ikke glemt dine befalinger.

¹⁴¹Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.

¹⁴²Din rettferdighet er en evig rettferdighet, og din lov er sannhet.

¹⁴²Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.

¹⁴³Nød og trengsel fant mig; dine bud er min lyst.

¹⁴³Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.

¹⁴⁴Dine vidnesbyrd er rettferdige til evig tid; lær mig, forat jeg kan leve!

¹⁴⁴Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.

¹⁴⁵Jeg roper av hele mitt hjerte; svar mig, Herre! Jeg vil ta vare på dine forskrifter.

¹⁴⁵Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.

¹⁴⁶Jeg roper til dig, frels mig! Så vil jeg holde dine vidnesbyrd.

¹⁴⁶Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.

¹⁴⁷Jeg var årle oppe i morgenlysningen og ropte om hjelp; jeg ventet på dine ord.

¹⁴⁷Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.

¹⁴⁸Mine øine var oppe før nattevaktene, forat jeg kunde grunde på ditt ord.

¹⁴⁸Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.

¹⁴⁹Hør min røst efter din miskunnhet! Herre, hold mig i live efter dine lover!

¹⁴⁹Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.

¹⁵⁰De er kommet nær som jager efter ugjerning; fra din lov er de kommet langt bort.

¹⁵⁰Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.

¹⁵¹Du er nær, Herre, og alle dine bud er sannhet.

¹⁵¹Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.

¹⁵²For lenge siden vet jeg av dine vidnesbyrd at du har grunnet dem for evig tid.

¹⁵²Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.

¹⁵³Se min elendighet og utfri mig! For jeg har ikke glemt din lov.

¹⁵³Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.

¹⁵⁴Før min sak og forløs mig, hold mig i live efter ditt ord!

¹⁵⁴Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.

¹⁵⁵Frelse er langt borte fra de ugudelige; for de søker ikke dine forskrifter.

¹⁵⁵Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.

¹⁵⁶Din miskunnhet er stor, Herre; hold mig i live efter dine dommer!

¹⁵⁶Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.

¹⁵⁷Mange er mine forfølgere og mine motstandere; jeg er ikke avveket fra dine vidnesbyrd.

¹⁵⁷Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.

¹⁵⁸Jeg så de troløse og vemmedes, dem som ikke holdt ditt ord.

¹⁵⁸Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.

¹⁵⁹Se at jeg har elsket dine befalinger! Herre, hold mig i live efter din miskunnhet!

¹⁵⁹Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.

¹⁶⁰Summen av ditt ord er sannhet, og til evig tid står all din rettferdighets lov fast.

¹⁶⁰Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.

¹⁶¹Fyrster forfulgte mig uten årsak, men mitt hjerte fryktet for dine ord.

¹⁶¹Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.

¹⁶²Jeg gleder mig over ditt ord som en som finner meget bytte.

¹⁶²Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.

¹⁶³Løgn har jeg hatet og avskydd, din lov har jeg elsket.

¹⁶³Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.

¹⁶⁴Syv ganger om dagen har jeg prist dig for din rettferdighets lover.

¹⁶⁴Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.

¹⁶⁵Megen fred har de som elsker din lov, og det er ikke noget anstøt for dem.

¹⁶⁵Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.

¹⁶⁶Jeg har ventet på din frelse, Herre, og jeg har holdt dine bud.

¹⁶⁶Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.

¹⁶⁷Min sjel har holdt dine vidnesbyrd, og jeg elsket dem såre.

¹⁶⁷Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.

¹⁶⁸Jeg har holdt dine befalinger og dine vidnesbyrd; for alle mine veier er for ditt åsyn.

¹⁶⁸Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.

¹⁶⁹La mitt klagerop komme nær for ditt åsyn, Herre! Lær mig efter ditt ord!

¹⁶⁹Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.

¹⁷⁰La min inderlige bønn komme for ditt åsyn! Frels mig efter ditt ord!

¹⁷⁰Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.

¹⁷¹Mine leber skal flyte over av lovsang; for du lærer mig dine forskrifter.

¹⁷¹Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.

¹⁷²Min tunge skal synge om ditt ord; for alle dine bud er rettferdighet.

¹⁷²Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.

¹⁷³La din hånd være mig til hjelp! For jeg har utvalgt dine befalinger.

¹⁷³Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;

¹⁷⁴Jeg lenges efter din frelse, Herre, og din lov er min lyst.

¹⁷⁴Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.

¹⁷⁵La min sjel leve og love dig, og la dine dommer hjelpe mig!

¹⁷⁵Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.

¹⁷⁶Jeg har faret vill; opsøk din tjener som et tapt får! for jeg har ikke glemt dine bud.

¹⁷⁶Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.