1Til sangmesteren, efter Sjeminit*; en salme av David. / {* SLM 6, 1.}
1Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим
2Frels, Herre! for de fromme er borte, de trofaste er forsvunnet blandt menneskenes barn.
2Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.
3Løgn taler de, hver med sin næste, med falske leber; med tvesinnet hjerte taler de.
3Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,
4Herren utrydde alle falske leber, den tunge som taler store ord,
4Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?
5dem som sier: Ved vår tunge skal vi få overhånd, våre leber er med oss, hvem er herre over oss?
5Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе
6For de elendiges ødeleggelses skyld, for de fattiges sukks skyld vil jeg nu reise mig, sier Herren; jeg vil gi dem frelse som stunder efter den.
6Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.
7Herrens ord er rene ord, likesom sølv som er renset i en smeltedigel i jorden, syv ganger renset.
7Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.
8Du, Herre, vil bevare dem, du vil vokte dem for denne slekt evindelig.
8Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.
9Rundt omkring svermer de ugudelige, når skarn er ophøiet blandt menneskenes barn.