¹Til sangmesteren; en salme av David.

¹Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

²Hvor lenge, Herre, vil du glemme mig evindelig? Hvor lenge vil du skjule ditt åsyn for mig?

²Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

³Hvor lenge skal jeg huse sorgfulle tanker i min sjel, kummer i mitt hjerte den hele dag? Hvor lenge skal min fiende ophøie sig over mig?

³Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

⁴Se hit, svar mig, Herre min Gud! Opklar mine øine, forat jeg ikke skal sove inn i døden,

⁴Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

⁵forat ikke min fiende skal si: Jeg fikk overhånd over ham, forat ikke mine motstandere skal fryde sig når jeg vakler!

⁵А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

⁶Men jeg setter min lit til din miskunnhet; mitt hjerte skal fryde sig i din frelse; jeg vil lovsynge Herren, for han har gjort vel imot mig.

⁶Певаћу Господу, који ми добро чини.