¹Til sangmesteren; av David. Dåren sier i sitt hjerte: Det er ikke nogen Gud. Onde, vederstyggelige er deres gjerninger; det er ingen som gjør godt.

¹Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

²Herren skuer ned fra himmelen på menneskenes barn for å se om det er nogen forstandig, nogen som søker Gud.

²Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

³De er alle avveket, alle tilsammen fordervet; det er ingen som gjør godt, enn ikke én.

³Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

⁴Sanser de da ikke, alle de som gjør urett, som eter mitt folk, likesom de eter brød? På Herren kaller de ikke.

⁴Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

⁵Da forferdes de såre; for Gud er med den rettferdige slekt.

⁵Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

⁶Gjør bare den elendiges råd til skamme! For Herren er hans tilflukt.

⁶Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

⁷O, at der fra Sion må komme frelse for Israel! Når Herren gjør ende på sitt folks fangenskap, da skal Jakob fryde sig, Israel glede sig.

⁷Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.