1En salme av David. Herre, jeg kaller på dig, skynd dig til mig! Vend øret til min røst, nu jeg roper til dig!
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2La min bønn gjelde som røkoffer for ditt åsyn, mine henders opløftelse som et aften-matoffer!
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Herre, sett vakt for min munn, vokt mine lebers dør!
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4Bøi ikke mitt hjerte til noget ondt, til å gjøre ugudelighets-gjerninger sammen med menn som gjør urett, og la mig ikke ete av deres fine retter!
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5La en rettferdig slå mig i kjærlighet og tukte mig! For sådan hodeolje vegre mitt hode sig ikke! Varer det enn ved, så setter jeg min bønn imot deres ondskap.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Deres dommere blir nedstyrtet og gitt klippen i vold, og selv forstår de at mine ord var liflige.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Som når en pløier og kløver jorden, således ligger våre ben spredt ved dødsrikets port.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8For til dig, Herre, Herre, ser mine øine, til dig tar jeg min tilflukt; utøs ikke min sjel!
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9Bevar mig for fellen som de har stilt op for mig, og for deres snarer som gjør urett!
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10La de ugudelige falle i sine egne garn, mens jeg går uskadd forbi!
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.