1Av David. Lovet være Herren, min klippe, han som oplærer mine hender til strid, mine fingrer til krig,
1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2min miskunn og min festning, min borg og min redningsmann, mitt skjold og den jeg tar min tilflukt til, den som tvinger mitt folk under mig.
2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3Herre, hvad er et menneske, at du kjenner ham, et menneskebarn, at du akter på ham!
3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4Et menneske er lik et åndepust, hans dager er som en skygge som farer forbi.
4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5Herre, bøi din himmel og far ned, rør ved fjellene så de ryker!
5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6La lynet lyne og spred dem*, send dine piler og skrem dem! / {* fiendene.}
6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7Rekk ut dine hender fra det høie, fri mig og frels mig fra store vann, fra fremmedes hånd,
7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8de hvis munn taler svik, og hvis høire hånd er en løgnens hånd.
8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9Gud! En ny sang vil jeg synge dig, til tistrenget harpe vil jeg lovsynge dig,
9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10du som gir kongene frelse, som redder David, din tjener, fra det onde sverd.
10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11Frels mig og fri mig fra fremmedes hånd, de hvis munn taler svik, og hvis høire hånd er en løgnens hånd,
11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12forat våre sønner må være som planter, høit vokset i sin ungdom, våre døtre som hjørnestolper, hugget som til et slott,
12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13forat våre forrådshus må være fulle og gi av alle slag, at vårt småfe må øke sig i tusentall, ja i titusentall på våre gater,
13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14at våre kuer må ha kalv, at det ingen skade må være og intet tap og intet klageskrik på våre gater.
14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15Salig er det folk som det går således; salig er det folk hvis Gud Herren er.
15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!