¹Av David. Herren er mitt lys og min frelse, for hvem skal jeg frykte? Herren er mitt livs vern, for hvem skal jeg reddes?

¹Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?

²Når ugjerningsmenn nærmer sig imot mig for å opsluke mig, mine motstandere og mine fiender, så snubler og faller de selv.

²Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

³Om en hær leirer sig imot mig, frykter ikke mitt hjerte; om krig reiser sig imot mig, enda er jeg trygg.

³Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

⁴Én ting har jeg bedt Herren om, det stunder jeg efter, at jeg må bo i Herrens hus alle mitt livs dager for å skue Herrens liflighet og grunde i hans tempel.

⁴За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.

⁵For han gjemmer mig i sin hytte på den onde dag, han skjuler mig i sitt telts skjul; på en klippe fører han mig op.

⁵Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

⁶Og nu skal mitt hode opløfte sig over mine fiender rundt omkring mig, og jeg vil ofre jubeloffere i hans telt, jeg vil prise og lovsynge Herren.

⁶Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.

⁷Hør, Herre, høit roper jeg, og vær mig nådig og svar mig!

⁷Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.

⁸Mitt hjerte holder frem for dig [ditt ord]: Søk mitt åsyn! Herre, jeg søker ditt åsyn.

⁸Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

⁹Skjul ikke ditt åsyn for mig, bortstøt ikke i vrede din tjener! Min hjelp har du vært. Kast mig ikke bort og forlat mig ikke, min frelses Gud!

⁹Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

¹⁰For min far og min mor har forlatt mig, men Herren tar mig op.

¹⁰Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

¹¹Lær mig, Herre, din vei, og led mig på den jevne sti for mine fienders skyld!

¹¹Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.

¹²Overgi mig ikke til mine fienders mordlyst! for falske vidner står op imot mig, og menn som fnyser av vold.

¹²Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.

¹³O, dersom jeg ikke trodde å skulle se Herrens godhet i de levendes land! -

¹³Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

¹⁴Bi på Herren, vær ved godt mot, og ditt hjerte være sterkt, ja, bi på Herren!

¹⁴Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.