¹En salme, en sang ved husets innvielse, av David.

¹Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете.

²Jeg vil ophøie dig, Herre, for du har dradd mig op og ikke latt mine fiender glede sig over mig.

²Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме.

³Herre min Gud! jeg ropte til dig, og du helbredet mig.

³Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб.

⁴Herre! du har ført min sjel op av dødsriket, du har kalt mig til live fra dem som farer ned i graven.

⁴Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово.

⁵Lovsyng Herren, I hans fromme, og pris hans hellige navn!

⁵Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост.

⁶For et øieblikk varer hans vrede, en levetid hans nåde; om aftenen kommer gråt som gjest, og om morgenen er det frydesang.

⁶И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.

⁷Men jeg sa i min trygghet: Jeg skal ikke rokkes evindelig.

⁷Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.

⁸Herre! ved din nåde hadde du grunnfestet mitt fjell; du skjulte ditt åsyn, da blev jeg forferdet.

⁸Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:

⁹Til dig, Herre, ropte jeg, og til Herren bad jeg ydmykelig:

⁹"Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју?

¹⁰Hvad vinning er der i mitt blod, i at jeg farer ned i graven? Mon støvet vil prise dig, vil det forkynne din trofasthet?

¹⁰Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник."

¹¹Hør, Herre, og vær mig nådig! Herre, vær min hjelper!

¹¹И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем.

¹²Du omskiftet min klage til dans for mig, du løste mine sørgeklær av mig og omgjordet mig med glede,

¹²Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити.

¹³forat min ære skal lovsynge dig og ikke tie. Herre min Gud! jeg vil prise dig evindelig.