1Av David, da han tedde sig som vanvittig for Abimelek, og denne jog ham fra sig, og han gikk bort.
1Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим.
2Jeg vil love Herren til enhver tid, hans pris skal alltid være i min munn.
2Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.
3Min sjel skal rose sig av Herren; de saktmodige skal høre det og glede sig.
3Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно.
4Pris Herrens storhet med mig, og la oss sammen ophøie hans navn!
4Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.
5Jeg søkte Herren, og han svarte mig, og han fridde mig fra alt det som forferdet mig.
5Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.
6De så op til ham og strålte av glede, og deres åsyn rødmet aldri av skam.
6Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.
7Denne elendige ropte, og Herren hørte, og han frelste ham av alle hans trengsler.
7Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их.
8Herrens engel leirer sig rundt omkring dem som frykter ham, og han utfrir dem.
8Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ.
9Smak og se at Herren er god! Salig er den mann som tar sin tilflukt til ham.
9Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице.
10Frykt Herren, I hans hellige! For intet fattes dem som frykter ham.
10Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.
11De unge løver lider nød og hungrer, men dem som søker Herren, fattes ikke noget godt.
11Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.
12Kom, barn, hør mig! Jeg vil lære eder Herrens frykt.
12Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?
13Hvem er den mann som har lyst til liv, som ønsker sig dager til å se lykke?
13Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.
14Hold din tunge fra ondt og dine leber fra å tale svik!
14Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим.
15Vik fra ondt og gjør godt, søk fred og jag efter den!
15Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов.
16Herrens øine er vendt til de rettferdige, og hans ører til deres rop.
16Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.
17Herrens åsyn er imot dem som gjør ondt, for å utrydde deres ihukommelse av jorden.
17Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.
18Hine roper, og Herren hører, og av alle deres trengsler utfrir han dem.
18Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.
19Herren er nær hos dem som har et sønderbrutt hjerte, og han frelser dem som har en sønderknust ånd.
19Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.
20Mange er den rettferdiges ulykker, men Herren utfrir ham av dem alle.
20Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.
21Han tar vare på alle hans ben, ikke ett av dem blir sønderbrutt.
21Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.
22Ulykke dreper den ugudelige, og de som hater den rettferdige, dømmes skyldige.
22Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.
23Herren forløser sine tjeneres sjel, og ingen av dem som tar sin tilflukt til ham, dømmes skyldig.