1Av David. Trett, Herre, med dem som tretter med mig! Strid mot dem som strider mot mig!
1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2Grip skjold og verge og reis dig til hjelp for mig!
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3Dra spydet frem og steng veien for mine forfølgere! Si til min sjel: Jeg er din frelse!
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4La dem blues og bli til skamme som står mig efter livet! La dem vike tilbake med skam som tenker ondt imot mig!
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5La dem bli som agner for vinden, og Herrens engel støte dem bort!
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6La deres vei bli mørk og glatt, og Herrens engel forfølge dem!
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7For uten årsak har de lønnlig gjort i stand sin garngrav* for mig, uten årsak har de gravd en grav for mitt liv. / {* d.e. med garn dekket grav.}
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8La ødeleggelse komme over ham, uten at han merker det, og la hans garn som han lønnlig har utlagt, fange ham, la ham falle i det til sin ødeleggelse!
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9Da skal min sjel glede sig i Herren, fryde sig i hans frelse;
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10alle mine ben skal si: Herre, hvem er som du, du som frir den elendige fra den som er ham for sterk, og den elendige og fattige fra den som plyndrer ham?
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11Der opstår urettferdige vidner, de spør mig om det jeg ikke vet.
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12De gjengjelder mig godt med ondt; min sjel er forlatt.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13Og jeg, jeg klædde mig i sørgeklær, da de var syke; jeg plaget min sjel med faste, og min bønn vendte tilbake til min barm*. / {* d.e. jeg bad med hodet bøid mot mitt bryst.}
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14Jeg gikk omkring, som om det var min venn, min bror; jeg gikk nedbøiet i sørgeklær som en som sørger over sin mor.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15Men nu da jeg vakler, gleder de sig og flokker sig sammen; skarns-folk flokker sig om mig uten at jeg visste det; de sønderriver* og hviler ikke. / {* d.e. de søker å frarøve mig mitt gode navn og rykte.}
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16Som skamløse som spotter for et stykke brød, skjærer de tenner imot mig.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17Herre, hvor lenge vil du se til? Fri min sjel ut fra deres ødeleggelser, mitt eneste fra de unge løver.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18Jeg vil prise dig i en stor forsamling, love dig blandt meget folk.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19La ikke dem glede sig over mig, som uten grunn er mine fiender! La ikke dem som hater mig uten årsak, blinke med øiet!
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20For de taler ikke fred, men optenker svik mot de stille i landet.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21Og de lukker sin munn vidt op imot mig, de sier: Ha, ha! Der ser vårt øie!
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22Du ser det, Herre, ti ikke! Herre, vær ikke langt borte fra mig!
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23Våkn op og bli våken for å gi mig rett, min Gud og Herre, for å føre min sak!
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24Døm mig efter din rettferdighet, Herre min Gud, og la dem ikke glede sig over mig!
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25La dem ikke si i sitt hjerte: Ha! Efter ønske! La dem ikke si: Vi har opslukt ham!
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26La alle dem få skam og bli til skamme som gleder sig ved min ulykke! La dem som ophøier sig over mig, klæs i skam og skjensel!
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27La dem juble og glede sig som unner mig min rett, og la dem alltid si: Høilovet være Herren, som unner sin tjener at det går ham vel!
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28Da skal min tunge synge om din rettferdighet, hele dagen om din pris.
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.